24.06.2013.

Europa u sepiji

Dakle, evo je i ona. Gvozden ima temperaturu 40, a Dejan traži koricu za novu Dubravkinu knjigu. Rezime sam pročitala, ali mi glava nije bistra. Pa šta je prvo izašlo iz glave, otišlo je njemu u sanduče, sa pitanjem uz zebnju može li, i naglaskom da je to skica. Kaže on.... hm, aj nešto drugo, ali dok je čekao drugo, jer otišla sam na spavanje, skicu je poslao Dubravki i njoj se svidelo.
Kažem ja, nakon šoka od tog jednog da za skicu, još milion korica mogu da uradim ali nikada, ama baš nikada neću moći da kažem e ovo će se svideti Dubravki. Ono što mislim da hoće, njoj se ne svidi, a ono za šta sam sigurna da neće, ona oberučke prihvati.
No, onda smo nekoliko dana većali oko te boje pozadine.
Ne znam da li je jasno, ali ovo su delovi zvezdice sa zastave Evropske unije. A ljubičasta je trebalo da bude plava, ali je Dubravka neće. Kako onda doći do asocijacija?! Ma... kao da je bitno, ionako je sve slobodna interpretacija, a svako neka doživi kako hoće i neka tu pročita šta hoće. A i shvatiće ko pročita knjigu, no onda mu korica neće biti potrebna.
A Gvozden je ozdravio :)



O autorki:
Dubravka Ugrešić objavila je knjige priča Poza za prozu (1978) i Život je bajka (1983), romane Štefica Cvek u raljama života (1981), Forsiranje romana-reke (1988), Muzej bezuvjetne predaje (1997), Ministarstvo boli (2004) i Baba Jaga je snijela jaje (2008), i zbirke eseja Američki fikcionar (1993), Kultura laži (1996), Zabranjeno čitanje (2001), Nikog nema doma (2005) i Napad na minibar (2010). Dela su joj prevođena na gotovo sve evropske jezike. Za svoju prozu i eseje dobila je brojna međunarodna priznanja. Više o autorki na www.dubravkaugresic.com.

O knjizi:
Prošle, 2012. godine, Dubravka Ugrešić dobila je nagradu ”Jean Améry“. Ta nagrada se dodeljuje svake druge godine za izuzetno postignuće u oblasti eseja. U opisu nagrade stoji da se izuzetnima smatraju oni eseji koji u duhu prosvetiteljstva kritički promišljaju savremenost. O nagradi odlučuje žiri koji čine ugledni stručnjaci za književnost i književni kritičari. U obrazloženju prošlogodišnje odluke, pored ostalog se naglašava i to da u svojim esejima Dubravka Ugrešić impresionira briljantnim intelektualnim analizama savremenih pitanja koja se tiču svih nas. Njeni ogledi, kaže žiri, čitaju se lako i sa uživanjem jer je ona ”majstor“ oštre duhovitosti, zbog čega, ponekad, smeh može da vam zastane u grlu. Dubravki Ugrešić nagrada je pripala za celokupan esejistički opus, a da joj dodeli tu nagradu, žiri je podstakla njena knjiga Napad na minibar, koja je na engleskom objavljena 2011. U međuvremenu, bar u jednom smislu ništa se nije promenilo: Ugrešić je od novih eseja sastavila knjigu Europa u sepiji, a ti eseji takođe su intelektualno briljantni i duhovito oštri, i pošto se tiču svih nas, verovatno je da će vam i ovde, na ponekim mestima, smeh zastajati u grlu.

SAJT IZDAVAČA

23.06.2013.

Kultura na delu

Pa... hajde sebi da dam još jednu šansu i počnem da objavljujem, redovno, ono novo što izađe iz moje radionice od 15". Nekako je lakše kad se sve beleži na jednom mestu, pa kao da imaš prikaz toga šta i koliko radiš. Ubeđuješ sebe da postoji neki kontinuitet, hahaha.

Dakle, nova knjiga u izdavačkoj kući Fabrika knjiga. A spremamo još jednu, upravo. Mozgamo trenutno koja ljubičasta je najubedljivija ljubičasta za ono što se oko nas dešava. Zabavno, zar ne.



O autorki:
Ivana Spasić predaje na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Objavila je niz naučnih članaka i dve studije: “Sociologije svakodnevnog života” (2004) i “Značenja susreta. Goffmanova sociologija interakcije” (1996). Kourednica je i sledećih knjiga: “Politika i svakodnevni život. Srbija 1999-2002 (2003), “Revolucija i poredak. O dinamici promena u Srbiji” (2001).

O knjizi:
“Predmet ove knjige nije kultura kako se ona uobičajeno shvata. Posmatraću kulturu kao praksu, kao praksu proizvodnje i recepcije svih vrsta simboličkih objekata i struktura, dakle svega onoga što nosi određeno značenje i što podleže tumačenju, ‘čitanju’. Tako shvaćena, kultura obuhvata širok raspon pojava, od značenjskih gestova, slika i predstava, preko diskurzivnih kodova, manje ili više razvijenih narativa, pa do čitavih pogleda na svet, filozofskih stanovišta i elaboriranih ideologija, uključujući ideologije o tome šta je ‘prava’ kultura. U tom složenom spletu praksi, kategorije moći, borbe i strategije bar su jednako važne kao i one koje se sa kulturom uobičajeno povezuju, kao što su lepota, uzvišenost, mudrost, duhovnost, plemenitost, sklad ili pripadanje. Biće prilike da se ponešto kaže i o kulturi u tom užem, klasičnom, odnosno humanističkom smislu. Ali i tada ću joj pristupati kroz jedan kritički obrt, zanimajući se pre svega za samu njenu definiciju – šta se, i zašto, priznaje kao kultura u datom društvu i datom vremenu. Kada se odredi na taj široki i posvakodnevljeni, pragmatički način, kultura mora biti kontekstualizovana. Stoga se ja ovde ne bavim kulturom uopšte ili univerzalnom kulturom, već kulturom na delu u sasvim konkretnom društvu, u Srbiji danas.”
Ivana Spasić

SAJT IZDAVAČA