oliveti

Udžbenici

2012-01-11T21:33:00.000+01:00

Danas mi je u inbox stiglo obaveštenje iz Kreativnog centra da je udžbenik iz Fizike za sedmi razred, zajedno sa Zbirkom zadataka, pušten u prodaju. O radosti! Jedva čekam u rukama da vidim knjigu. Baš smo dugo radili na njoj. Bilo je tu peripetija sa komisijom, ali eto sve je prošlo i sada đačići mogu da prionu na učenje iz ovog šareniša.

Rad na udžbenicima je zahtevan posao. Zahtevan je jer je odgovoran, mnogo odgovoran. I podjendako je zahtevan za sve učesnike u timu: za autore, urednike, ilustratore i dizajnere.

Kako nemam formalno obrazovanje po tom pitanju morala sam sama da istražujem šta je u dizajnu udžbenika važno. Kod nas skoro uopšte ne postoji literatura o tome. Dijana Plut je pre par godina, u okviru svoje knjige „Udžbenik kao kulturno-potporni sistem” (izdanje Zavoda za udžbenike i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta), posvetila jedan mali deo izgledu udžbenika. A Preben Spat, direktor Evropskog udruženja izdavača udžbenika, mi je u martu 2009. na godišnjoj konferenciji EEPG-a, posvećenoj izgledu udžbenika (pod nazivom Bounds of Visual Identity Recognition), preporučio par knjiga na engleskom jeziku. Tada, u Zagrebu, sam i sama govorila o izgledu udžbenika Kreativnog centra i o tome kako ja razmišljam o svemu, ali je to sve bilo neko moje lično mišljenje, bazirano na iskustvu rada na knjigama uopšte, i posmatrajući veliki broj udžbenika već urađenih u Kreativnom centru. Ono što sam ja smatrala važnim jeste dobra sistematizacija gradiva, jasno izdvojene celine, jasno naglašeni važni elementi i na kraju zanimljiva oprema, tj. da knjiga deci ne bude dosadna i zamorna nego intrigantna i zanimljiva i u vizuelnom smislu. Naravno obradila sam i deo posvećen tipografskim pismima.

Evo i kratke prezentacije sa konferencije:
Bounds of Visual Identity Recognition

Prvi udžbenik koji sam radila mislim da je bila knjiga za Srpski jezik za sedmi razred, u stvari gramatika. Čitala sam je i radila na njoj, uporedo, pa sam je oblikovala onako kako bih i sama iz nje učila. Isticala sam važne delove i izdvajala i odvajala nekakve logične celine. Dala sam tada Tanji Valjarević template, a u samom rukopisu raznim bojama obeležila ta izdvajanja. Tanja je tu imala baš, baš mnogo posla oko preloma. Ali smo na kraju svi bili zadovoljni knjigom. Evo kako ona izgleda:

A ovako izgleda Radna sveska za srpski jezik za sedmi razred:

Nadam se da su deca bolja u maternjem jeziku od kada uče iz ovih knjiga :)
Posle smo Tanja i ja poslovale još i oko nekih drugih Gramatika, ali verujem da ću o njima posebno pisati, jednog dana. Evo samo linkova na njih, odakle možete da ih prelistate:
Gramatika srpskog književnog jezika, Živojina Stanojčića
Gramatika srpskog jezika za osnovnu školu, Duške Klikovac

E pa nekoliko godina kasnije dobila sam da uradim knjigu iz Fizike za sedmi razred. Sela sam sa urednicom Natalijom Panić kada mi je ona objasnila samu materiju i šta je tu sve važno, kako je organizovana knjiga i koji su njeni elementi. Onda smo prošli kroz hijerarhiju tih elemenata i ja sam sačinila prvi predlog dizajna, pa potom drugi, da bi došli do ovog nekog finalnog.

I u ovoj knjizi, kao i u knjizi za Srpski jezik, dominantno je to formiranje hijerahije na osnovu boja. U knjizi za Fiziku ta hijerarhija je još primetnija. Formirane su tematske celine, odvojene bojama, te svako poglavlje ima svoju specifičnu indikaciju. Sa strane možete jasno videti u kojoj se tematskoj celini nalazite, koja sledi i koja prethodi.

Ovako izgleda Zbirka zadataka iz Fizike za sedmi razred:

Sa druge strane, prilikom rada na udžbeniku, treba biti jako obazriv te da se u želji da se nešto naglasi i istakne ne izgubi u obilju oznaka i označavanja.

Zato mislim da je dizajn, tj. grafičko oblikovanje udžbenika jedan od veoma odgovornih zadataka u našoj profesiji. Potrebno je stalno obrazovanje koje se može sticati samo putem aktuelne literature iz te oblasti, ali i osluškivanjem potreba dece, koje se menjaju kako se menja njihovo savremeno okruženje.
Tako je odgovornost velika i kada pravite bilo koju knjigu za decu, jer su to prvi njihovi susreti sa pisanom komunikacijom. Prvi takav način sagledavanja sveta, a rad na udžbenicima je još jedna nadograđena odgovornost. Nastojim da je što bolje osetim a posao što bolje obavim na radost i znanje dece.

Ispunjenje želja!

2011-12-30T21:00:00.001+01:00

Drug Dula kao i uvek ispunjava želje. Ja kao deda Mraz postaje tradicija. JUUUUUUPIIII! A sada veliki stomak sa punim pravom, HOHOHOHOHO!

Hvala mnogo puno drugu Duli! Naravno i Jani za lepi font Aram!

Zlatno pero, 2011

2011-12-03T20:13:00.001+01:00

Konačno je juče do mene došao katalog 46. Zlatnog pera Beograda, te naterah sebe da napišem nešto i o ovom projektu. Izložba je otvorena 3. novembra, a traje do 23. decembra. Glavna izložba je smeštena u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, a ostale su rasute po gradu i raznim, malim i velikim, galerijama.

Sve je počelo još zimus, na prvom sastanku članova odbora Zlatnog pera, kada smo se dogovarali o planu rada i načinima pripreme izložbe. Tada smo izabrali i novog predsednika, Jakšu Vlahovića. Kao predstavnik Kreativnog centra predložila sam da umesto dotadašnje novčane donacije (a s obzirom na krizu koja svuda vlada) mi uradimo dizajn kataloga i plakata, a da Dušan Pavlić uradi noseću ilustraciju. Tako bi ULUPUDS, osivač ove manifestacije, uštedeo novac, a uštedeo bi i Kreativni, jer bi mi obećani dogovor realizovali u toku radnog vremena. Svi su se složili sa idejom, pa smo posao počeli gotovo odmah.

Spremao se Sajam knjiga u Bolonji, gde se okuplja jako veliki broj ilustratora. Tu štandove imaju i mnoga udruženja ilustratora, pa smo mislili da bi bilo dobro da formulare za konkurs ponesu oni koji iz Kreativnog tamo budu išli. Tako je identitet manifestacije nastao još u januaru i to na običnom prijavnom listu. Ono što je nedostajalo da bi se sve to uradilo kako treba bio je novi logo ovog događaja, u vektorskom formatu, nastao prošle godine. Navikla sam se već da logotipi u vektorskom formatu predstavljaju problem (obično vam svi kažu da naravno da imaju logo i pošalju vam onaj koji skinu sa svog sajta, a vi odmah pređete na automatizovanu akciju copy/paste nekog prethodnog klijent-maila, sa detaljnim objašnjenjem). Ipak to nisam očekivala u ovom slučaju jer su ipak u ceo proces uključeni ljudi iz struke (logotip sam konačno dobila krajem oktobra, kada je sve već bilo gotovo).

Formulari i pravilnik su na brzinu odštampani i odneti (naravno sa slovnom greškom koju smo kasnije ispravili).

Prva strana Pravilnika

Formular za prijavu radova

Potom smo imali jednu veliku pauzu, formulari i pravilnici su poslati širom planete. Radovi su pristizali sa raznih strana, a onda je došlo vreme da se Odbor ponovo okupi, kako bi napravili izbor pristiglih radova. Bio je to septembar mesec. Okupljali smo se nekoliko puta jer je bilo zaista mnogo radova. Rok za predaju materijala za katalog bio je 1. oktobar.

Kao i u svakom poslu, to nije bio baš taj datum, te smo sa radom počeli kasnije. Pored kataloga našla se tu čitava lista proizvoda na kojoj su bili katalog za prateću izložbu, legende za izložbe, plakati za glavnu i prateće izložbe, bilbord, pozivnice elektronske i obične, razne nagrade, povelje, plakete, zahvalnice,… tušta i tma svega, a vremena malo. Moram priznati da sam se uplašila jer smo za sve imali samo 15 dana (dizajn, prelom, priprema, lektura, korektura, postavka). Bližio se Beogradski sajam knjiga (a u Kreativnom uvek ima mnogo posla pre, tokom i posle sajma). Kako već nekoliko meseci ne boravim tamo, radila sam od kuće, a u Kreativnom centru mi je glavni saradnik bila Tatjana Valjarević, a u ULUPUDS-u Dijana Milašinović Marić, kustos izložbe. Tanja je radila prelom. No, radila je i na sajmu, pa je u nekom trenutku zamenio Marko Huber (ne znam da li je potrebno objašnjavati koliko je teško glavnog saradnika u sred posla zameniti nekim drugim – taj drugi mora da se upozna sa materijalom, pravilima, i ritmom rada).

Dogovor između Tanje i mene je bio da ona radi tokom dana, kad joj se to uklopi u radne obaveze, a meni u DropBoxu, našem najvećem prijatelju tih dana, ostavi fajl, na kojem ja prepravljam ono što mislim da nije dobro, nameštam oblike na stranama, jedan po jedan, korigujem kompozicju (kao i uvek kod mene je sve ručni rad i ništa nije u templejtima pa je onome ko radi prelom teško da automatizuje posao – zato najčešće volim sama sve da radim).

Dušan je imao potpunu slobodu da crta šta hoće i koliko hoće i napravio je predivnu ilustraciju, sa puno detalja u njegovom stilu.

Ilustracija Dušana Pavlića

Prvi je bio gotov katalog, jer za njegovu štampu je bilo potrebno najviše vremena. Samo sam strahovala da u njemu nema gomila grešaka, jer su se fajlovi šetali online između Tanje, Marka, mene, Dijane, lektorke i nazad do svakoga. Za sada se još uvek niko nije bunio.
Korica kataloga kao doradu ima mat plastifikaciju, a sva Dulova bićolina su prekrivena UV lakom, da svetlucaju.

Prva korica kataloga

Fotografija korice kataloga

Lakirana bićolina

Može da se vidi i kako je lak malo promašio crtež

Detalji sa korice

Kad već pričamo o korici kataloga, moram da pomenem jednu zanimljivost: čak i u toku žiriranja najveći broj čalnova je koricu nazivao naslovnom stranom. Mnogi prave grešku u tom nazivanju, pa eto čak i ljudi iz profesije. Dakle naslovna strana se nalazi unutar knjige ili kataloga i nosi na sebi naslov i druge generalije, a ovo što je na ilustraciji iznad je korica. Knjiga ima prvu, drugu, treću i četvrtu koricu (obeležava se K1, K2, K3, K4). Naslovna strana je sastavni deo knjižnog tabaka.

Naspramne strane u katalogu, domaći autori

Naspramne strane u katalogu, prateća izložba

Naspramne strane u katalogu, domaći autori

Naspramne strane u katalogu, strani autori

Prva strana separata za izložbu Turkovskog

Radili smo punom parom kako bi uhvatili vreme za rep i taman kada sam bila na ivici snage, energije i razuma došao je i kraj. Nisam verovala, ali sve smo stigli na vreme.


Gran pri Zlatnog pera

Primer legende za izložene radove

Jedan od plakata za prateće izložbe

Dušan, koji je bio na otvaranju izložbe, kaže da smo dobili mnogo pohvala, ali meni je i dalje krivo što smo ovako veliki projekat uradili na brzinu.

Glavni plakat izložbe

Kao što je poznato dizajn nije samo pravljenje lepih stvari, on sa sobom nosi niz važnih i odgovornih stavki. Dizajn mora da bude funkcionalan, da adekvatno prenese poruku, da bude promišljen i još mnogo toga. Ako se neki posao radi na brzinu, osim velikog broja grešaka koje svako u timu može da napravi, može doći i do spuštanja kvaliteta proizvoda. Planiranje i dobra organizacija su polazne tačke, a potom razgovor, razmišljanje, proces rada, i sama realizacija. Za svaki deo potrebno je odvojiti dovoljno vremena ako želimo da ono što radimo bude uspešno i kvalitetno.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Izložbu ilustracije Zlatno pero Beograda osnovali su
Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti
i dizajnera Srbije ULUPUDS i Radnički univerzitet
Đuro Salaj u Beogradu 1959. godine.

Kustos izložbe
Dr Dijana Milašinović Marić

SAVET IZLOŽBE

Predsednik
Jakša Vlahović, ilustrator, karikaturista

Članovi
Olivera Vukotić, istoričar umetnosti
Gordana Biba Marković, istoričar umetnosti
Miroslav Bata Blagojević-Cincaro, ilustrator
Boban Savić Geto, ilustrator
Olivera Batajić Sretenović, grafički dizajner
Slobodan Jovanović, istoričar umetnosti
Slobodan Manojlović, diplomirani slikar-grafičar
Gordana Leskovac, diplomirani slikar-grafičar
Zdravko Mićanović, ilustrator
Mirjana Živković, ilustrator

MEĐUNARODNI ŽIRI ZA NAGRADE

Ljiljana Ćinkul // Srbija, istoričar umetnosti
Mirjana Živković // Srbija, ilustrator
Ejnar Turkovski // Nemačka, ilustrator
Dragoljub Varajić // Srbija, keramičar, ilustrator
Natan Jurančić // Slovenija, ilustrator
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Kad nevidljivo postane vidljivo

2011-11-29T10:35:00.001+01:00

Izgleda da nam je stigla zima! Puno je magle pa sve izgleda kao da gledamo kroz uspavan pogled. Zanimljivo je da zimi svet izgleda potpuno drugacije. Neke stvari koje su živele svoj nezavisni život postaju deo naših pogleda.

Slikano jutros sa naše terase. Kad je mreža ovako zamrznuta, kako li je pauku? Brrrrrr!

Izdavač godine

2011-11-27T10:13:00.001+01:00

Ne znam da li se to zove lenjost, ili je to samo nedostatak navike, ali nikako da počnem redovno da postavljam informacije na blog. Verovatno, kao i za sve ostalo, i za ovaj vid aktivnosti mora da postoji vežba.

Tako i ovaj današnji post nije baš vest, više je to beleška, jer se odigrala još u prošlom mesecu, na Beogradskom sajmu knjiga. Ali, bilo bi mi žao da se ne zabeleži, jer nam je svima došla kao iznenađenje. Možda ne bi bilo loše da postavljam informacije u nazad. Bio bi to najsporiji blog na svetu. :) Tako, setim se nečega što mi je drago, pa o tome napišem. Što da ne?
No dosta pravdanja i opravdavanja.

Dakle, ta lepa vest je da je na Beogradskom sajmu knjiga, koji je održan u oktobru ove godine, nagradu za izdavača godine dobila izdavačka kuća Fabrika knjiga. Tu vest mi je javila mama, a ja požurila da javim Dejanu Iliću, vlasniku, neverujući da je nije čuo, ali znajući da je u gužvi na štandu oko prodaje knjiga, verovatno još uvek nije svestan. Naravno, skroman kao i uvek nije mu palo na pamet da nam takvu vest javi. Gotovo sramežljivo se zahvalio i čestitao i meni. Meni? Iako ja mislim da je sva zasluga za jednu takvu nagradu njegova, jer on slepo veruje u tu nemoguću misiju, on sve to gura, i on nas sve drži na okupu. Ali, dobro, svestan je da bez nas, ovakvih kakvi smo, i ovoliko koliko nas ima, možda ne bi bilo Fabrike. Ta čestitka upućena i nama ostalima podstakla me je da se setim kako smo počeli i kako smo do sada radili.

U suštini ništa se mnogo nije promenilo od samog početka. Naš odnos u radu nije baš klasičan odnos izdavača i dizajnera, ili urednika i dizajnera, niti bilo kog člana tima međusobno. Više je to jedan prijateljski odnos, koji kao akcenat ima zajednički projekat a to je pravljenje knjiga. Praveći knjige jedni od drugih mnogo naučimo, ne o knjigama, nego o svemu.

Na tom samom početku, krajem 2003, prvo smo svi zajedno birali ime za izdavačku kuću. Onda je trebalo napraviti logo za to ime. Ponudila sam mnogo rešenja, što je stavljeno na glasanje. To nije bilo ni malo lako. Svima se sviđalo nešto drugo. Ali i to smo rešili, na kraju jednoglasno. I počeli da radimo u našoj maloj fabrici. Nisam ni jednog trenutka posumnjala da nam neće krenuti, jer knjige koje je Dejan objavljivao bile su odlične, teme kojima se retko ko ovde bavi, a nas mnogo koji u njihovu važnost predstavljanja verujemo.

U toj našoj porodici Dejan dela kao trener, koji, osim što nas okuplja na terenu, često ima ulogu velikog oca: gurka kad pokleknemo, kad nemamo ideja u istoj sekundi, kad nam nije dobro u bilo kom smislu pa nam je zbog toga to što radimo na poslednjem mestu. Nekada je pak dete koje mi zadivljavamo i pokušavamo na razne načine da ubedimo da je ono što smo napravili baš to, i da mora da nam veruje. I u jednoj i u drugoj ulozi se odlično snalazi i podjednako uživa.

E sada, nisam htela da ovo izgleda kao neki hvalospev o Dejanu Iliću ili Fabrici knjiga. Često se mi posvađamo, kreativno. Imamo filozofske rasprave satima, a sve zbog jedne korice knjige. To je sve normalno. Ono što želim je da predstavim jedan neobičan odnos izdavača i dizajnera koji je danas redak i koji inspirativno utiče na sve strane koje u procesu pravljenja knjige učestvuju. Ne mogu ni da zamislim kako bi taj odnos predstavili autori, prevodioci, tehnički urednik, prijatelji kuće i ini koji ovu kuću čine. Svakako bi se mogao napisati jedan veoma zanimljiv roman. Zato je meni sve to vredno i drago, a nagrada koju smo dobili velika. Hoću samo da kažem koliko sam srećna što sam deo te kuće i što imam priliku da odmaram u poslu na ovakav način. Jer svako rešenje koje ponudim u Fabrici ujedno čini i moj lični razvoj – profesionalni, psihološki… Kroz korice koje sam napravila mogu da vidim kako rastem i u kom pravcu se kreću moja razmišljanja na razne teme. Ono što mi se sviđa što u Fabrici imamo slobodu da razmišljamo i da se ostvarimo, kao autori.

Volela bih da ovde mogu da nabrojim sve čalnove ove neobične porodice, ali lista bi bila ogromna. Mi, nismo samo oni koji se u impresumima potpisujemo. Potpisani su samo kanal kroz koje priča izlazi na videlo, a ogroman broj ljudi učestvuje u toj fanatičnoj veri da kuću održi živom. I kako Dejan Ilić voli da kaže „Fabrika knjiga nije moja. Fabrika knjiga je zadruga u kojoj je mnogo ljudi bez kojih ne bi mogli da postojimo.” A danas, kada su svi propterećeni osvajanjem tržišta, jurnjavom za opstanak, za novcem, za priznanjem, divno je biti deo jedne ovakve oaze.

Dejan Ilić o nagradi na designed.rs: „Fabrika knjiga” izdavač godine
Naša izložba iz 2008. godine o procesu nastajanja knjiga.

A uskoro, novi sajt Fabrike knjiga!

Zasvetli do zvezda

2011-04-17T16:45:00.005+02:00

Prošlog petka, 15. aprila, počeo je 9. dečji pozorišni festival Pozorište Zvezdarište. Sa radom na ovom projektu započele smo još polovinom januara. Imale smo sastanak sa Vesnom Petrović, direktorkom festivala, koja nam je rekla da je tema ovogodišnjeg festivala SVETLOST. Trebalo je da damo neki prikaz svetlosti, a ujedno i predlog slogana.

Maja Veselinović i ja počele smo da se dopisujemo, glasno razmišljajući. Setila sam se da sam prošlog leta, posle mnogo, mnogo, mnogo godina videla svice i da sam zbog toga bila veoma ushićena, pa pomislih da svici nisu loša ideja. Ujedno, tako maleni podsećaju na decu. Brzo sam ideju izložila Maji, a ona mi sa radošću odgovorila da mi upravo piše mail sa istim predlogom!!! Kad smo sve iznele pred tim festivala i on je zasijalo od sreće. (Inače i sam tim podseća na svice, svetlucaju u mailovima, svetlucaju u razgovorima, svetlucaju komentarima na ono što uradimo.) Maja je počela da pravi prve skice novih svetlećih drugara. I evo kako je to izgledalo:

Dečak svitac, koji je kasnije poleteo

Evo ga kako leti

Skice za dečaka i devojčicu svica

Devojčica koja će kasnije oslobađati svice iz tegle :)

I dečak koji oslobađa svice, kasnije je teglu dao devojčici i nestao :)

Od nekoliko naših predloga među kojima nam je omiljeni bio OSLOBODI SVETLOST / svoju, tuđu, skrivenu / (otud devojčica koja iz tegle oslobađa svice), kombinacijama i mutacijama tim Zvezdarišta je došao do ZASVETLI DO ZVEZDA (i već smo zamislili gomilu dečurlije sa led diodama koje se pale i gase). Pozorište Zvezdarište svake godine želi u svom sloganu da ima i reč zvezde pa otud i ovakav slogan, koji nam nije odmah legao, ali sa kojim smo se na kraju srodile.

Slogan na srpskom jeziku

Slogan na engleskom jeziku

Prvo smo pravile bilborde, jer njih je trebalo postaviti najranije. Iscrtala sam slova za slogan, zasula ih malim i velikim zvezdama, a osnovni font je ITC Aram Jane Oršolić.

Za svaku dimenziju bilborda imali smo drugačiju boju pozadine i drugačije elemente. Želele smo da se grad zašareni i da svaka informacija o događaju bude uvek doživljena kao nova (mislile smo da tako više skrećemo pažnju na događaj nego ako je to uvek jedno te isto rešenje, pa posle dva pogleda više niko ne obraća pažnju na informaciju).

City light (boje danju deluju čudno, verujem da su dobre kad noću svetle)

Izdužena verzija bilborda

Paralelno smo oblačili tramvaje i autobuse. Autobuse iznutra, a tramvaje i spolja i iznutra. Nažalost nisam videla kako izgledaju jer nemam dodirnih tačaka sa tramvajima u svojim kretanjima, ali vredna Maja ih je jurila po kraju pa imamo foto dokumentaciju (inače je sva foto dokumentacija Majina).

Oblačenje tramvaja. Foto: Masel

I onda je nastupio nalet proizvoda koje je trebalo uraditi. Kako je Opština Zvezdara pokrovitelj festivala tako imaju mnogo sponzora kako medijskih, tako i za štampu materijala pa se svaki slobodan prostora za oglašavanje morao iskoristiti. To znači drugačije dimenzije i drugačiji raspored elemenata. Pa se deo štampanog materijala štampa na jednom mestu, pa drugi na drugom, pa majice na trećem, a torbe na četvrtom. Imala sam listu sa žutim i zelenim svetlom i čekala da papir totalno pozeleni. Maja je vredno povećavala pozadine, menjala im oblike, jurila raštimovane piksele na svicima. Andrejko nam je uvećavao, sve što je bilo potrebno, do nenormalnih dimenzija… Svici više nisu bili samo na monitoru, počeli su da nam se vrte oko glave, a kako se kraj bližio mislim da smo i mi sve jače svetlele.

Maja u akciji prikupljanja foto dokumentacije :)

Roll up u Vuku

Za sam kraj je ostao katalog. Tu je svoj doprinos dala Tanja. Vešto je prelazila kroz predstave, tražila logotipe sponzora na nemogućim mestima i na kraju sve pripremila za štampu. I sve nas nasmejala komentarom štamparu koji je zvao da proveri da li je plastifikacija za koricu kataloga zaista sjajna, odgovorivši neka zasija do zvezda.
Nadam se da su ivice kataloga zaobljene. Moja želja je bila da sve bude zaobljeno, ali je to skuplje, a festival se finansira ni iz čega. No videćemo.

[ fotografije ostalog materijala / torbi, majica, kataloga, programa / biće dodate kad do njih dođemo :) ]

A kako o svemu razmišlja Maja, ili Iz ugla ilustratorke, pogledajte ovde.

Do kraja ove nedelje deca će uživati u predstavama, u slikanju sa likovima svitaca ispred pozorišta, a nadamo se da će nastaviti zauvek da svetle do zvezda.

Mostra internazionale di libri d’artista Fogazzaro - Andrić, libri dai libri

2011-04-16T17:30:00.050+02:00

Upravo u ovom trenutku se u Vićenci, u Fogazzaro, otvara međunarodna izložba umetničkih knjiga. Organizatori izložbe su Valeria Bertesina i opstina Schio, Vicenza (za Italiju) i Željka Mićanović i Spomen muzej Ivo Andrić, Beograd (za Srbiju).

Zgrada Fogazzaro, gde je postavljena izložba

Ideja organizatora je da se na ovaj način obeleži stogodišnjica od smrti Antonija Fogazara (Antonio Fogazzaro) i pedeset godina od kako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu. Pozvali su umetnike koji se bave oblikovanjem knjiga da naprave dela inspirisana ovim autorima. Knjige će biti izložene publici u izložbenom prostoru na različitim površinama sa mogućnošću listanja pomoću rukavica.
Svoj mali doprinos dala sam napravivši knjigu „Most na Žepi” po pripovetci Ive Andrića. O samoj knjizi pisaću više narednih dana.

Pozivnica za izložbu sa spiskom umetnika

Izložba će se preseliti u Beograd 11. maja 2011. godine u Spomen muzej Ivo Andrić.

Pokrovitelji projekta su Ambasada Italije, Italijanski centar za kulturu, Comune di Schio, Skupština grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Katalog izložbe

Open publication - Free publishing - More andric

Janin poklon

2011-04-15T17:33:00.004+02:00

Pre neki dan u moj inbox uskočila je ova sličica. Bio je to poklon od Jane, sve sa hihihihihihihi.

Oliveti napravljena od slova! Šta više poželeti! Hvala Jano!

Valjda će me ova Oliveti pokrenuti da se malo više piše na ovim stranicama. Baš me duuuuugo nije bilo, a toliko toga se radilo.

Zima

2010-12-21T10:17:00.005+01:00

Danas počinje zima. Meni to nije najteži dan u godini, iako sam zimogrožljiva. Toga dana, ili ovih dana, je kratkodnevica, što znači da od mraka idemo ka svetlosti i dužem danu. To me jako raduje. I ovaj dan nije danas specijalan samo po tome već i zato što je bilo pomračenje meseca, što se po prvi put u 372 godine poklopilo mnogo toga. Eto. I zbog toga – Kalendar. Može se reći da se ovaj post nadovezuje na onaj prethodni Ala je lep ovaj svet jer je tema ista – Zmaj.

Predložila sam da se ovogodišnji kalendar Kreativnog centra ceo posveti novoj knjizi Ala je lep ovaj svet. Ne razumem se u advertajzing, ali mi se uvek sviđalo da, kada se neka firma reklamira, to bude čisto i jednostavno, bez prikazivanja, u jednom trenutku, svega što se u njoj radi i proizvodi. Kako je kalendar jedan od najlepših i možda najkreativnijih načina da se jedna firma predstavi potrebno je pametno iskoristiti taj besplatni reklamni prostor. Po meni, izabere se knjiga (u ovom slučaju) koja je najvažnija ili za koju želimo da se najviše publike zainteresuje i onda poguramo. (Moj predlog da ceo štand ili bar jedan njegov deo na beogradskom sajmu knjiga bude u znaku jedne knjige, nije bio usvojen, a ja mislim da bi to bilo baš to. Ovako od svega po malo, ništa nije ostalo zapamćeno. Mislim ja. Možda i grešim.)

Osim što kalendar treba da bude atraktivan, kako bi ga neko postavio na zid, važno je i da kalendarijum bude funkcionalan, da se datumi, dani i nedelje lako čitaju, i da na jednoj strani bude sve što treba da bude. U Kreativnom centru smo prošlih godina pokušavali razne varijante, a mislim da sada imamo najbolju verziju. Kod nas je kalendar najpotrebniji komercijalistima i računovođama, pa sam otišla u njihove kancelarije i pitala ih kakav bi kalendar oni želeli da imaju, šta im nije odgovaralo na prethodnim, i na osnovu toga napravila dizajn kalendarijuma.

Nakon toga trebalo je izabrati ilustracije iz knjige koje bi odgovarale određenim mesecima. To u ovom slučaju nije bilo teško s obzirom da smo i knjigu imali podeljenu po godišnjim dobima. Ono što je bilo nezgodno je prilagoditi format ilustracije formatu strane kalendara. Za to se pobrinuo Andrej Vojković. Ja nikada ne bih smela da radim ilustracijama ono što on radi, ali on to ume. Hehe. On je i napravio kolaž za koricu kalendara.

Za kalendarijum sam koristila font Aram, Jane Oršolić, čitak i elegantan, a ujedno razigran, odličan za ovu prigodu. Stranu sam dodatno ukrasila elementima sa ilustracija, tako da deluje još toplije i veselije. Na jednoj strani nalazi se kalendar za aktuelni mesec i dva manja, za prethodni i naredni. Tako pravi poslovni ljudi imaju sve što im treba na jednom mestu.

Dakle i ovde, kao i u knjizi, ilustratori su Maja Veselinović, Boris Kuzmanović, Milica Stevanović i Dušan Pavlić. Trenutno je u Galeriji Art centar izložba radova Maje Veselinović. Juče je otvorena i traje do 8. januara 2011. godine. To nikako ne sme da se propusti.

Evo još nekoliko strana kalendara, a naš Andrejko se pobrinuo da svako ko želi može da ukrasi svoj desktop računara ilustracijama menjajući ih svakog meseca. Wallpaper kalendar možete preuzeti sa Facebook stranice Kreativnog centra. Svakog meseca novi.

Ovako izgleda otvorena strana kalendara za januar mesec. Velika ilustracija je Majina, a i ove sitne.

Stranica kalendara za mesec mart. Ponovo Majina ilustracija.

Mesec jun i deo Borisove ilustracije, a ove sitne dole su Majine.

Mesec septembar, Borisova ilustracija. Sitne su opet Majine.

Kalendar je besplatan. Dobijaju ga prijatelji kuće Kreativni centar. Dobija se i uz grupu kupljenih knjiga. Sve to ima na sajtu.

Ala je lep ovaj svet

2010-12-12T11:37:00.016+01:00

Ovo je još jedna knjiga koja se pojavila tokom beogradskog sajma u oktobru. Iako je rad na njoj bio težak, sada nam je jedna od najdražih. To tako obično biva.

Grafičko oblikovanje Zmajeve pesmarice ne može biti lak zadatak. Pred nas je postavljeno da moramo da prevaziđemo žutu pesmaricu. Naravno, svi znaju koja je to knjiga. I svi znamo da je bilo mnogo pokušaja da se ona prevaziđe, ali bez uspeha. Mnogo je onih koji su sentimentalno vezani upravo za nju. Nema to veze ni sa dobrim ilustracijama, ni sa dizajnom, jednostavno… odatle smo svi naučili Zmajeve pesme. Tako smo s malom zadrškom i mnogo razmišljanja (o tome kako ta knjiga nakon mnogo godina treba da izgleda, a da bude atraktivna i zanimljiva savremenoj generaciji dece i roditelja) započeli rad na njoj, Anđa (urednik) i ja, dobacujući se idejama. Prvo smo hteli da imamo prozorčiće, igračke, pop-up fore, izvlačenje, učenje … da kroz pesmu deca uče slova, pojmove, brojeve … i naravno od tog početka otišli smo … da li mogu da kažem dalje? Na kraju imamo knjigu koja je tehnički krajnje jednostavna sa akcentom na autorskoj autentičnosti – Zmajevoj, ilustratorskoj, uredničkoj i dizajnerskoj.

Ovo je deo onoga što smo dobili. Sve to mnogo bolje izgleda uživo. Jer… ipak je to i dalje knjiga na papiru.

Koricu smo radili poslednju, nekako na brzinu, jer nam je zadala najviše problema (to se obično desi kad pred sobom imate odlično urađenju knjigu koju preko korice morate da predstavite, šta god da napravite nije dovoljno dobro). Naime, odmah na početku rada na knjizi, dala sam predlog jedne korice i ona je stajala do samog kraja savršeno se uklapajući (veliki je problem kada se korica radi na početku jer ona mora da odslikava atmosferu knjige, a vi knjigu nemate) a onda smo isprobavali i isprobavali. Ilustraciju na korici je namenski radio Boris Kuzmanović, stihove čuvene pesme smo stavili na koricu.

Knjiga je podeljena po godišnjim dobima na proleće, leto, jesen i zimu, a kao bonus, na kraju, je deo posvećen dramskom tekstu Kafina. Na pregradnim stranama, kao predstavu godišnjih doba, pravila sam kolaže od postojećih ilustracija Maje Veselinović, a svaka scena je upotpunjena ilustracijom Dušana Pavlića – Zmaj u odgovarajućem godišnjem dobu. Ovo je jesenji prikaz. (Žao mi je što nije objavljena jedna za leto na kojoj Zmaj u kupaćim gaćama, onim starinskim, jede lubenicu – pitaću Duleta da mi je dostavi.)

Nakon pregradnih počinju pesme, bogato ilustrovane. Ilustracije su radili Maja Veselinović, Boris Kuzmanović, Milica Stevanović i Dušan Pavlić. Palo mi je na pamet da bi bilo odlično da se neke naspramne strane, sa različitim ilustratorima, nadopunjuju. Na nekoliko mesta, gde je to bilo moguće, jedan ilustrator se nastavlja na drugog (u svom stilu). To izgleda veoma zanimljivo, mada nije bilo moguće svuda izvesti. Najteže u radu na ovoj knjizi bilo je izdirigovati sve ilustratore i učiniti knjigu jednom celinom sa toliko različitih stilova. Tipografija je dominatna, komunicira sa ilustracijama. Dok sam raspoređivala pesme po strani pokušala sam da se igram sa njima, a da se smisao ne izgubi, kao i da se čitljivost ne smanji. Tekst pesme je na taj način razigran i predstavljen na, reklo bi se, drugačiji način.

Ovo je Prolećnica, prva pesma u knjizi. Ilustrovala je Maja. Pesmu sam rasporedila po krošnjama drveća.

Ovde su zadatak da se nadovežu imali Boris i Maja. Pesma Šta ja vidim je mnogo sitnija od drugih pesama, a da biste saznali zašto, morate je pročitati.

Milica i Boris se nadovezuju. Na ovoj ilustraciji je primetna ta razlika u stilu, ali deluje veoma zanimljivo.

Kantica pesmom zaliva drvo, a laste na oblacima donose stihove.

Boris i Maja, ponovo. Krajnje jednostavno spajanje po paternu.

Stihovi umesto brojeva na satu. Oblačići za razmišljanje i govor. Mnoge pesme imaju stripovske elemente.

Borisova ilustracija u kojoj svi junaci učestvuju aktivno u pesmi. Bilo je komentara da ćuran izgleda strašno ovako naduvan, a nama se svidela gomila stilizovanog, kočopernog, perja i bogat kolorit.

Boris i Maja. Nema direktnog uklapanja ali se nadovezuju koloristički. Ja sam sela je jedna od prvih pesama koju sam osmislila grafički, gde mama i ćerka komuniciraju, pa mogu reći da je odavde sve počelo. U pesmi Brata se duri je sve rešeno preko oblačića i naratora. Šta li bi rekao Zmaj da je ovo video? Možda bi se naljutio?

Meni jedna od omiljenih ilustracija (Majina). Imali smo i verziju u kojoj je oblačić odgrizak, koji se meni kao ideja više sviđa, ali ovako izgleda bolje.

Borisova ilustracija. Namučili smo se oko senke na zidu. Kada radite dečju knjigu morate da vodite računa o svemu – da li će ovo biti stašno, da li će ovo biti poučno… Tako je Boris senki dodao osmeh i tople oke. A devojčica je od uplašene postala zbunjena. Ovo je primer u kojem dve pesme uklapamo u jednu ilustracijom.

Ilustracija (Boris) koja je nastala na samom početku. Želela sam da uz svaku pesmu deca još ponešto nauče, pa je uz pomoć ove pesme trebalo da uče slova (trebalo je da budu prikazana sva, pa možda i da se seckaju, slaže pesma i sl.). Međutim slova su postala dekoracija, ali mogu da posluže i za učenje.

Vesela pesma Veverica. Milica je uspela da animira vevericu preko dve strane, a da mi ujedno ispuni želju da pesma skače zajedno sa njom. Da ne bi zbunili čitaoca i izgubili nit, stavili smo strelice koje ukazuju na smer kretanja pesme.

Mnogima je ovo omiljena ilustracija (Boris). Mada je bilo pitanje da li će se pojaviti jer su bare bile previše mračne, a i sama scena. Boris se izborio sa priređivačem (Simeon Marinković) i dobio svoju scenu.

Izgled teksta Kafina. Složena je tako da se uklapa u ostatak knjige. Kao ilustracije su korišteni elementi lutkica koje se mogu naći na kraju knjige i sklopiti za izvođenje predstave.

Nesrećna Kafina po Dušanu Pavliću. Karton se nalazi na kraju knjige. Figure mogu da se iseku, spoje i odigra cela predstava po tekstu iz knjige.

Mogla bih ovde da naređam još gomilu ilustracija jer je svaka zanimljiva za sebe. Nadam se da ćete uživati listajući knjigu, zajedno sa svojom decom.

P.S. Dula poslao obećanog Zmaja

Impresum
Priredio: dr Simeon Marinković
Uredila: Anđelka Ružić
Ilustrovali: Boris Kuzmanović, Maja Veselinović, Milica Stevanović, Dušan Pavlić
Grafički oblikovala: Olivera Batajić Sretenović
Pripremila za štampu: Tatjana Valjarević
Korektor: Mirjana Delić
Font Sanader Sans: Predrag Sanader
Font Milena Pavlović Barili: Ivana Aleksov
Font Aram: Jana Oršolić
Izdao: Kreativni centar
Štampao: Publikum
ISBN 978-86-7781-794-7

Kućni duhovi

2010-11-23T20:33:00.004+01:00

Tokom Beogradskog sajma knjiga (25 – 31. 10. 2010.) pojavila se još jedna knjiga u izdanju Kreativnog centra, a to su „Kućni duhovi” Dubravke Ugrešić. Ilustracije za knjigu radio je Dušan Petričić. Po tome kako je knjiga napisana, pa i kako je ilustrovana, namenjena je širokom krugu čitalaca. Ilustracije su po stilu ozbiljne, ali i dalje nose onu poznatu notu Petričićevog humora. A tekst, tekst je… u duhu Dubravke Ugrešić – duhovit i pronicljiv. Sve se uklopilo.

Imala sam nimalo lak zadatak da povežem tekst i ilustracije u jednu celinu, ali ne zbog toga što je to inače težak zadatak, već zato što je bilo potrebno da oba pomenuta (veoma zahtevna) autora time budu zadovoljna. I gle čuda, sve je prošlo u najboljem mogućem redu.

Nadam se da ćete uživati dok budete čitali, gledali i prepoznavali svoje primerke kućnih ljubimaca!

Evo korice knjige i nekoliko tipografskih zavrzlama:

Impresum
Urednik izdanja: Anđelka Ružić
Ilustracije: Dušan Petričić
Prevod i lektura: Violeta Babić
Dizajn: Olivera Batajić Sretenović
Priprema za štampu: Tatjana Valjarević
Font Sanader Sans: Predrag Sanader
Izdavač: Kreativni centar, Beograd
Štampa: Publikum
ISBN 978-86-7781-800-5

Uskoro: još novih knjiga, kako bi se nadoknadili svi ovi meseci blogovske tišine.

Svetski dan knjige

2010-04-23T23:03:00.011+02:00

Volela bih da sam za ovaj dan spremila nešto prikladnije, nešto svoje. Iako svaki dan provodim u radu na knjigama danas nisam proizvela ništa što bi bilo vredno ovog praznika. Zato samo jedan citat. Knjiga Marsela Prusta „O čitanju” počinje ovako:

Najpotpunije proživljeni dani našeg detinjstva možda su baš oni za koje smo mislili da su prošli a da ih nismo proživeli, dani provedeni uz nekakvo omiljeno štivo. Sve ono sto ih je, čini se, u očima drugih ispunjavalo, a što smo mi uklanjali kao da je tek prostačka prepreka našem božanskom užitku: igra na koju nas je prijatelj došao pozvati baš pri najzanimljivijem mestu u knjizi, neka dosadna pčela ili zrak sunca zbog kojih smo bili primorani podignuti pogled sa stranice ili potražiti neko drugo mesto, užina što smo je morali sa sobom poneti, a koju smo, i ne taknuvši je, ostavili pored sebe na klupi dok je sunce nad našom glavom polagano gubilo svoju snagu na modrom nebu, večera zbog koje se trebalo vratiti u kuću i za vreme koje ni na šta drugo nismo mislili osim na to kako ćeemo se, čim bude gotova, popeti do sobe i završiti prekinuto poglavlje, sve ono što smo zahvaljujući čitanju doživljavali jedino kao smetnju, zapravo se, upravo zbog čitanja, u nas urezalo kao tako slatka uspomena da te davne knjige, prelistamo li ih i sada koji put, danas doživljavamo kao jedine sačuvane kalendare tih prohujalih godina na čijim stranicama čeznutljivo pokušavamo uhvatiti odraz iščezlih obitavališta i jezera.

Bela knjiga – templejt koji je napravio Jovan Trkulja u svrhu prikaza dizajna neke knjige. Nekoliko nas počelo je da koristi ovaj predložak za predstavljanje svojih projekata, jer tako deluje realnije i nama i onima koji su dizajn za knjigu naručili.

I za dizajnera i za pisca knjiga počinje ovako.

16. 04. 2010.

2010-04-18T12:18:00.018+02:00

Ili kako bi moj drug Dula rekao „Napokon!”, a onda to ilustrovao ovako:

Na kraju, ipak nije bilo teško. Ono što je teško je magistrirati nakon što je magistratura ukinuta :)

Buket ceća, poklon od kumova Noisera

Poklon od Sofije

2010-04-12T11:30:00.002+02:00

Na svom putovanju Sofija se setila i mene. Hvaaaaaaala.

Praznično farbanje

2010-04-04T20:35:00.025+02:00

U poslednjih mesec dana, koliko je prošlo od poslednjeg posta, izašlo je nekoliko novih knjiga. Međutim, one će sačekati svoje predstavljanje (iako me to tumbanje i neredovnost dovode do ludila), zarad ovog koje je karakteristično za današnji praznik.

Raspoređivanje u činiji

U petak, pred Uskrs, u mnogim kućama se frabraju jaja. Ovaj čin me je oduvek fascinirao jer na taj dan svako uloži maksimum svoje kreativnosti i domišljatosti, provodeći ponekada i sate uz formu neobičnog oblika, pokušavajući da napravi nešto što će kasnije s ponosom upoređivati sa drugarima. A onda, u nedelju, kuc-kuc i sve bude polupano.

I pored tog saznanja, i pored gomile neuspelih pokušaja, i pored obećanja da ću sledeće godine sva jaja staviti u lukovicu i tako obaviti zadatak, tog dana kao da se sva obećanja zaborave i priča krene ispočetka.

Zato je ovo dobar način da se sve zabeleži.

Jedno od omiljenih – Kina

I još jedno

Ovo smo nazvali – japansko jaje

Kao i nekoliko godina unazad i ove godine farba iz keseica je bila mnogo loša. Doze su standardno pojačane, u njih dodate i neke tablete za bojenje, ali avaj. Rezultat svega, na kraju, je … čudan. Iako mnogi misle da sam upotrebila neke posebne tehnike, sve je to samo mnogo grešaka. Kreacije iz grešaka, linije iz pukotin i sl.

Sledi priča u slikama

Hipnotičko jaje

Jaje sa petaludom – za Florinu

Starinsko jaje – ovde se najviše skinula farba

Cvetna jaja

Floralni elementi

Još floralnih

I još

Sjajno jaje

Pečatirano jaje

„Rez. Premijera danas, u četvrtak”

2010-02-28T20:25:00.018+01:00

Tokom prošle nedelje u Kreativnom centru izašla je nova knjiga iz edicije Tranzit. „Rez” je šesta knjiga po redu u ovoj ediciji, koja je po sadržaju posvećena deci iznad 15 godina, mada se i stariji mogu podsetiti onoga što su sa sobom poneli u budućnost. Ili kako se kaže u objašnjenju edicije:

Mlado stvorenje koje danas čita knjigu nosi tu knjigu sa sobom u budućnost – ona ga oblikuje, utiče na njega, ono uči iz knjige, pamti je, čuva je u sebi. To je nešto što se dešava samo knjigama za mlade – i zbog toga su one toliko važne. Moglo bi se čak reći – važnije od knjiga za odrasle.
Sonja Hartnet, australijska spisateljica i dobitnica nagrade Astrid Lindgren za 2008. godinu

Prednja korica knjige. Prva u ediciji koja nosi nekoliko različith fotografija. Fragmentirana sugeriše na naslov, ukazujući na kadrove iz knjige.

Specifičnost ove edicije, osim tematske, ogleda se i u tehničkom izvođenju, tj. grafičkom oblikovanju. Osnovno pismo je Adamant, autora Vedrana Erakovića. Iako namenski napravljeno za novinske tekstove ovo pismo odlično deluje i u književnim tekstovima. Lako se čita, proporcije slova prijatne su za oko.

Fotografije na koricama su skoro uvek moje. Samo na jednoj knjizi „Dobar dan, drugovi” Ondžakija, upotrebila sam i fotografije svog prijatelja Pedra Rosa Mendesa u kolažnoj kombinaciji sa mojim fotografijama.

Prikaz knjige zajedno sa riknom. Boja na rikni odudara od boje koja se koristi na prednjoj i zadnjoj korici. Ali se poklapa sa unutrašnjim koricama.

Ono što nedostaje na koricama ove knjige u odnosu na sve prethodne, jeste ilustracija koju radi Dušan Pavlić. Na svim knjigama edicije Tranzit primenjen je isti princip: fotografija, u kombinaciji sa ilustracijom, koja se kasnije, u delovima, provlači kroz knjižni blok. Na prvoj i zadnjoj korici pojavljuje se blindruk na polju gde je naslov i ime autora (prednja) i opis knjige (zadnja). Preko blindruka pojavljuje se UV lak. Tako je, zajedno sa belim poljem, ono što je potrebno kao informaciju istaknuti, došlo u prvi plan.
Crtež je uvek jednim svojim delom presvučen folijom, termo tehnikom (zlatotisk). Svaka knjiga ima drugu boju folije.

Detalj korice na kojoj se vidi crna mat folija i blindruk.

Unutrašnjost. Folija se proteže i na unutrašnje korice, a kasnije prelazi u štampanu stranu knjižnog bloka u formi u kojoj će se prikazivati i unutar knjige.

Strpljenja da sve napravi po mojim zamislima imala je Tanja Valjarević koja je važan deo našeg malog Kreativnog tima.

A štampa… nju smo prvo poverili štampariji Publikum iz Beograda, za prve tri knjige iz edicije, a kasnije štampariji ArtPrint iz Novog Sada. Za sada veoma strpljivo slušaju sve zahtevne zadatke i realizuju savršeno. Kao što se često kaže ni najbolji dizajn ne može biti dovoljno dobar ukoliko sve propadne u lošem kvalitetu štampe.

Zadnja korica. Opis knjige i fragmenti života iz knjige.

Neke unutrašnje strane iz knjige

ID kartice

2010-01-26T11:47:00.026+01:00

U Kreativnom centru se od 1. februara uvode ID kartice koje će služiti kontroli dolaska i odlaska iz firme. Kako takav način kontrole nikome nije prijatan mislila sam da bi kartice, po dizajnu makar, mogle da budu vesele. Svako je dobio svoj set boja, uglavnom preuzetih iz kolorita vizit karti napravljenih 2008. Na njima je font Sanader, autora Predraga Sanadera.
Tako smo dobili 50 različitih kartica, a ovde su predstavljene samo neke.

Konačno su stigle odštampane u petak, 5. februara. Razočarana sam kvalitetom štampe. Boje ne izgledaju onako kako su zadate, niti onako kako su u ofsetu ispale na vizit kartama. Slova su krzava, negde jedva čitljiva, a na kvadratićima se pojavljuju čudne fleke.

Da crni aparat za otkucavanje ne bi izgledao sumorno Dušan Pavlić je zamoljen da ga ukrasi jednim crtežom – Foto KC. Nedostaje i jedna devojčica.

Katalog za izložbu „Platitera”

2010-01-24T22:45:00.007+01:00

U Beogradu, u Manakovoj kući, 28. januara u 18h otvoriće se izložba Biljane Jovanović. Izložba se zove „Platitera”. Biljana me je zamolila da za tu priliku napravim jednostavan katalog i pozivnicu.
Motivi korišteni kao dekoracija u tekstu i podlozi su delovi koje sam izdvojila iz njenih slika. Od njih sam napravila patern (korišten u podlozi) ili ih koristila tako izdvojene (umesto novog pasusa u tekstu).
Biljana je slike radila tehnikom enkaustike koja se kod nas retko koristi, a o kojoj će pred samo otvaranje držati predavanje.

Pozivnica, prednja strana kataloga i jedna unutrašnja strana

Sveske za nove projekte

2010-01-18T10:19:00.009+01:00

Kada počne nova godina otvaraju se nove sveske, bele, za nove projekte. Moje sveske su nekadašnje makete za knjige Kreativnog centra a crtež na koricama je, naravno, Dušan Pavlić. Inspiraciju je našao u mojoj priči od tog dana – pokazivala sam ilustratore sa stilom ilustracija koje bih volela da imamo u knjizi pesama Jovana Jovanovića Zmaja koju planiramo da objavimo ove godine (ilustratori kao npr. Meomi, Meg Hunt, The Illustration Farm itd).

Jedno useljenje, s pogledom

2010-01-01T16:33:00.008+01:00

Danas smo imali prilike da vidimo taj preuređeni prostor. Na vrhu jedne zgrade u gradu pruža se pogled na pola grada. Puno novih detalja i veselih boja. I u svemu tome Alex.

Ogledalska slika i detalj sa pločicom

Krugovi i boje

Senke

I pogled

Početak, sa izložbom i godišnjicom

2010-01-01T16:31:00.017+01:00

U Centru za kulturnu dekontaminaciju otvorena je izložba povodom 15 godina postojanja pod imenom Delovodnih 15. Čovek bi rekao da se 1. januara u podne na jednom mestu ne može videti toliko ljudi, ali ovde ih je bilo – mnogo. Izložba je dokument događaja koji su se desili za vreme postojanja ovog centra. Delove nekih zapisa i dokumenta čitali su Sanja Mitrović, glumica i Zoran Jovanović, glumac. Dizajn i koncept izložbe uradila je Metaklinika, a gosti dizajneri (kao nekadašnji saradnici CZKD-a) bili su LedArt, grupa Škart, Borut Vild, Olivera Batajić, Andrej Dolinka, Siniša Ilić, Maša Mihajlović, Metaklinika i Katarina Šoškić. Izložba je otvorena do 15. februara.

Skica prostora / Metaklinika

Beli prostori na zidu ostavljeni su nama da ih ispunimo elementima koje smo koristili u dizajnu. Pravila sam tipografske kompozicije, kombinujući reči sa flajera i plakata.

Foto: Srđan Veljović

Ispunjena želja

2010-01-01T09:14:00.014+01:00

Već dugo vremena želim da budem Deda Mraz. Da, da, baš tako. Ta želja još više se pojačala kada je Kreativni centar izdao knjigu Mauria Kunasa Deda Mraz i kada sam u njoj pronašla ilustracije iz Deda Mrazove štamparije.

Ilustracije iz knjige Deda mraz, scena sa štamparijom

E, onda sam želela da se zaposlim kod njega. Kako bi bilo divno raditi u takvoj družini i sa takvim ciljem. Kako nisam mogla da nađem put do čarobne štamparije počela sam da se penjem na glavu Dušanu Pavliću ne bi li me makar na papiru stavio u taj svet. I evo rezultata – želja mi je ispunjena! Hvaaaaaaaaala!