11.01.2012.

Udžbenici

Danas mi je u inbox stiglo obaveštenje iz Kreativnog centra  da je udžbenik iz Fizike za sedmi razred, zajedno sa Zbirkom zadataka, pušten u prodaju. O radosti! Jedva čekam u rukama da vidim knjigu. Baš smo dugo radili na njoj. Bilo je tu peripetija sa komisijom, ali eto sve je prošlo i sada đačići mogu da prionu na učenje iz ovog šareniša.

Rad na udžbenicima je zahtevan posao. Zahtevan je jer je odgovoran, mnogo odgovoran. I podjendako je zahtevan za sve učesnike u timu: za autore, urednike, ilustratore i dizajnere.

Kako nemam formalno obrazovanje po tom pitanju morala sam sama da istražujem šta je u dizajnu udžbenika važno. Kod nas skoro uopšte ne postoji literatura o tome. Dijana Plut je pre par godina, u okviru svoje knjige „Udžbenik kao kulturno-potporni sistem” (izdanje Zavoda za udžbenike i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta), posvetila jedan mali deo izgledu udžbenika. A Preben Spat, direktor Evropskog udruženja izdavača udžbenika, mi je u martu 2009. na godišnjoj konferenciji EEPG-a, posvećenoj izgledu udžbenika (pod nazivom Bounds of Visual Identity Recognition), preporučio par knjiga na engleskom jeziku. Tada, u Zagrebu, sam i sama govorila o izgledu udžbenika Kreativnog centra i o tome kako ja razmišljam o svemu, ali je to sve bilo neko moje lično mišljenje, bazirano na iskustvu rada na knjigama uopšte, i posmatrajući veliki broj udžbenika već urađenih u Kreativnom centru. Ono što sam ja smatrala važnim jeste dobra sistematizacija gradiva, jasno izdvojene celine, jasno naglašeni važni elementi i na kraju zanimljiva oprema, tj. da knjiga deci ne bude dosadna i zamorna nego intrigantna i zanimljiva i u vizuelnom smislu. Naravno obradila sam i deo posvećen tipografskim pismima.

Evo i kratke prezentacije sa konferencije:
Bounds of Visual Identity Recognition

Prvi udžbenik koji sam radila mislim da je bila knjiga za Srpski jezik za sedmi razred, u stvari gramatika. Čitala sam je i radila na njoj, uporedo, pa sam je oblikovala onako kako bih i sama iz nje učila. Isticala sam važne delove i izdvajala i odvajala nekakve logične celine. Dala sam tada Tanji Valjarević template, a u samom rukopisu raznim bojama obeležila ta izdvajanja. Tanja je tu imala baš, baš mnogo posla oko preloma. Ali smo na kraju svi bili zadovoljni knjigom. Evo kako ona izgleda:


A ovako izgleda Radna sveska za srpski jezik za sedmi razred:


Nadam se da su deca bolja u maternjem jeziku od kada uče iz ovih knjiga :)
Posle smo Tanja i ja poslovale još i oko nekih drugih Gramatika, ali verujem da ću o njima posebno pisati, jednog dana. Evo samo linkova na njih, odakle možete da ih prelistate:
Gramatika srpskog književnog jezika, Živojina Stanojčića
Gramatika srpskog jezika za osnovnu školu, Duške Klikovac

E pa nekoliko godina kasnije dobila sam da uradim knjigu iz Fizike za sedmi razred. Sela sam sa urednicom Natalijom Panić kada mi je ona objasnila samu materiju i šta je tu sve važno, kako je organizovana knjiga i koji su njeni elementi. Onda smo prošli kroz hijerarhiju tih elemenata i ja sam sačinila prvi predlog dizajna, pa potom drugi, da bi došli do ovog nekog finalnog.



I u ovoj knjizi, kao i u knjizi za Srpski jezik, dominantno je to formiranje hijerahije na osnovu boja. U knjizi za Fiziku ta hijerarhija je još primetnija. Formirane su tematske celine, odvojene bojama, te svako poglavlje ima svoju specifičnu indikaciju. Sa strane možete jasno videti u kojoj se tematskoj celini nalazite, koja sledi i koja prethodi.

Ovako izgleda Zbirka zadataka iz Fizike za sedmi razred:



Sa druge strane, prilikom rada na udžbeniku, treba biti jako obazriv te da se u želji da se nešto naglasi i istakne ne izgubi u obilju oznaka i označavanja.

Zato mislim da je dizajn, tj. grafičko oblikovanje udžbenika jedan od veoma odgovornih zadataka u našoj profesiji. Potrebno je stalno obrazovanje koje se može sticati samo putem aktuelne literature iz te oblasti, ali i osluškivanjem potreba dece, koje se menjaju kako se menja njihovo savremeno okruženje.
Tako je odgovornost velika i kada pravite bilo koju knjigu za decu, jer su to prvi njihovi susreti sa pisanom komunikacijom. Prvi takav način sagledavanja sveta, a rad na udžbenicima je još jedna nadograđena odgovornost. Nastojim da je što bolje osetim a posao što bolje obavim na radost i znanje dece.