Tranziciona pravda

Tranziciona pravda je nova knjiga u izdanju Fabrike knjiga. Asocijacije na ono šta je ilustrovano na korici se kod Dejana Ilića i mene razlikuju, ali suština je ista, tema je pogođena.

Iz beleške o knjizi:
Na kraju prošlog i na početku novog veka, društva širom sveta zba­cila su jaram autoritarne vladavine i započela izgradnju de­mo­kra­tije. Kad god se događaju takve radikalne promene jav­lja se sledeće pitanje: da li društva treba da kazne svoje sta­re režime ili da se rukovode krilaticom „šta je bilo, bilo je“? U ovoj knjizi to pitanje postavlja se drugačije nego ranije, čime se menja sama osnova tekuće debate o tranzicionoj pravdi.
Ruti Teitel koristi interdisciplinarni pristup u pre­is­pi­tivanju načina na koje društvo treba da odgovori na zlu vla­davinu. Iako se protivi raširenom shvatanju u prilog kaž­nja­vanju, Teitel smatra da pravo ipak ima bitnu ulogu u pe­riodima radikalnih promena. U komparativnom i istorijskom pre­gledu ona daje upečatljivu analizu ustavnih, legislativnih i ad­mi­ni­strativnih odgovora na nepravdu u vremenima političkih pre­vi­ranja i neposredno posle njih. Autorka predlaže nov, izrazito po­li­tizovan normativni koncept pravde koji nagoveštava us­postavljanje vladavine prava, a ti nagoveštaji postaju simboli li­beralne tranzicije.

Rečite reči

Dan pre nego što ćemo krenuti na more, pozvala me je autorka knjige Rečite reči, Jasna Vlajić Popović i ovako rekla: Knjigom nisam zadovoljna negó prezadovoljna!
Zaista je divno kada se neko tako obraduje onim što ste uradili. Naravno na knjizi, u izdanju Zavoda za udžbenike, nisam radila sama.

Knjigu Rečite reči počeli smo da radimo krajem prošle godine. Dobila sam tekst, pročitala ga, a onda su stigle i ilustracije Branislava Nikolića. Njegov zadatak je bio da svaku ilustraciju tipografski ilustruje. Zaista zanimljiv zadatak na kojem sam mu pozavidela. Moj je bio da napravim dizajn za knjigu koja se bavi rečima i njihovim objašnjenjima, da je učinim dinamičnom i zanimljivom. Pošto su ilustracije bile slova, a knjiga je već i sama puna slova, odlučila sam da je razigram linijama, takođe tipografskim, koje bi na neki poluapstraktan način takođe imitirale reč o kojoj je tekst.
Istina, ono što meni liči na nešto nije ličilo svima. Najbolje je doživela i razumela moje interpretacije likovna urednica Tijana Rančić, ali na kraju sklopismo knjigu kojom su svi zadovoljni.

Evo i nekih delova knjige.

Latino fontovi

Nedavno je, tokom meseca maja i juna, u Institutu Servantes u Beogradu, održana izložba Latino fontovi. U pitanju je putujuća izložba petog bijenala latinoameričke tipografije. Izložba veoma zanimljiva, koja je divno ukrasila deo naše glavne ulice. Radovi tipografa su inspirativni, duhoviti, maštoviti… a pre svega vrlo vešti i profesionalno izvedeni. Tipografija je čista, jasna i savremena.
Utoliko mi je čast još veća što su me organizatori izložbe pitali da u katalogu obajve moj tekst iz knjige Svakodnevna tipografija, u izdanju Tipometra, pod nazivom Tipografija dizajna. Lepo izgleda tekst na španskom, u tako divnom tipografskom društvu.

Pogledajte više o izložbi na sajtu Tipometra.

Osporavanje demokratije

Već je prošlo nedelju dana od kada smo pravili koricu za ovu knjigu. I eto, ne sećam se kako smo je pravili. Poslovi dolaze, odlaze, prolaze. Ma treba sve beležiti tad kad se dešava jer tada se dešava toliko toga mnogo, što može biti inspiracija i podstrek za sledeći rad.

O autoru:
Jan-Verner Miler bavi se političkom teorijom i istorijom moderne političke misli. Predaje na Univerzitetu Prinston u Americi. Objavio je knjige “Constitutional Patriotism” (2007; “Ustavni patriotizam” [Fabrika knjiga, 2010]), “A Dangerous Mind: Carl Schmitt in Post-War European Thought” (2003) i “Another Country: German Intellectuals, Unification and National Identity” (2000).

O knjizi:
“Osporavanje demokratije” je obuhvatan prikaz političke misli u dvadesetom veku u Zapadnoj i Istočnoj Evropi. Objedinivši intelektualnu, političku i kulturnu istoriju, Miler baca svetlo na ideje koje su oblikovale razdoblje ideoloških ekstrema pre 1945. godine i liberalizaciju zapadnoevropskih politika posle 2. svetskog rata. Knjigu čine i živopisni portreti čuvenih, kao i neopravdano skrajnutih političkih mislilaca, te pokreta i institucija koje su oni nadahnuli. Posebnu pažnju Miler posvećuje idejama koje su elaborirane s namerom da se opravda fašizam. On opisuje i kako se spram tih ideja izgradila posebna vrsta liberalne demokratije u posleratnoj Zapadnoj Evropi. Knjiga objašnjava i događaje iz šezdesetih i njihove implikacije, a osvrće se i na neoliberalne tendencije s kraja veka. U zaključku autor kritički procenjuje i današnje doba koje obeležavaju svesni pokušaji da se odbace ideologije.

Najlepša knjiga meseca juna

Pa eto malo da nas hvale, a onda i mi sami sebe. :) Blic, nedelja, 30.06.2013.

Europa u sepiji

Dakle, evo je i ona. Gvozden ima temperaturu 40, a Dejan traži koricu za novu Dubravkinu knjigu. Rezime sam pročitala, ali mi glava nije bistra. Pa šta je prvo izašlo iz glave, otišlo je njemu u sanduče, sa pitanjem uz zebnju može li, i naglaskom da je to skica. Kaže on.... hm, aj nešto drugo, ali dok je čekao drugo, jer otišla sam na spavanje, skicu je poslao Dubravki i njoj se svidelo.
Kažem ja, nakon šoka od tog jednog da za skicu, još milion korica mogu da uradim ali nikada, ama baš nikada neću moći da kažem e ovo će se svideti Dubravki. Ono što mislim da hoće, njoj se ne svidi, a ono za šta sam sigurna da neće, ona oberučke prihvati.
No, onda smo nekoliko dana većali oko te boje pozadine.
Ne znam da li je jasno, ali ovo su delovi zvezdice sa zastave Evropske unije. A ljubičasta je trebalo da bude plava, ali je Dubravka neće. Kako onda doći do asocijacija?! Ma... kao da je bitno, ionako je sve slobodna interpretacija, a svako neka doživi kako hoće i neka tu pročita šta hoće. A i shvatiće ko pročita knjigu, no onda mu korica neće biti potrebna.
A Gvozden je ozdravio :)

O autorki:
Dubravka Ugrešić objavila je knjige priča Poza za prozu (1978) i Život je bajka (1983), romane Štefica Cvek u raljama života (1981), Forsiranje romana-reke (1988), Muzej bezuvjetne predaje (1997), Ministarstvo boli (2004) i Baba Jaga je snijela jaje (2008), i zbirke eseja Američki fikcionar (1993), Kultura laži (1996), Zabranjeno čitanje (2001), Nikog nema doma (2005) i Napad na minibar (2010). Dela su joj prevođena na gotovo sve evropske jezike. Za svoju prozu i eseje dobila je brojna međunarodna priznanja. Više o autorki na www.dubravkaugresic.com.

O knjizi:
Prošle, 2012. godine, Dubravka Ugrešić dobila je nagradu ”Jean Améry“. Ta nagrada se dodeljuje svake druge godine za izuzetno postignuće u oblasti eseja. U opisu nagrade stoji da se izuzetnima smatraju oni eseji koji u duhu prosvetiteljstva kritički promišljaju savremenost. O nagradi odlučuje žiri koji čine ugledni stručnjaci za književnost i književni kritičari. U obrazloženju prošlogodišnje odluke, pored ostalog se naglašava i to da u svojim esejima Dubravka Ugrešić impresionira briljantnim intelektualnim analizama savremenih pitanja koja se tiču svih nas. Njeni ogledi, kaže žiri, čitaju se lako i sa uživanjem jer je ona ”majstor“ oštre duhovitosti, zbog čega, ponekad, smeh može da vam zastane u grlu. Dubravki Ugrešić nagrada je pripala za celokupan esejistički opus, a da joj dodeli tu nagradu, žiri je podstakla njena knjiga Napad na minibar, koja je na engleskom objavljena 2011. U međuvremenu, bar u jednom smislu ništa se nije promenilo: Ugrešić je od novih eseja sastavila knjigu Europa u sepiji, a ti eseji takođe su intelektualno briljantni i duhovito oštri, i pošto se tiču svih nas, verovatno je da će vam i ovde, na ponekim mestima, smeh zastajati u grlu.

SAJT IZDAVAČA

Kultura na delu

Pa... hajde sebi da dam još jednu šansu i počnem da objavljujem, redovno, ono novo što izađe iz moje radionice od 15". Nekako je lakše kad se sve beleži na jednom mestu, pa kao da imaš prikaz toga šta i koliko radiš. Ubeđuješ sebe da postoji neki kontinuitet, hahaha.

Dakle, nova knjiga u izdavačkoj kući Fabrika knjiga. A spremamo još jednu, upravo. Mozgamo trenutno koja ljubičasta je najubedljivija ljubičasta za ono što se oko nas dešava. Zabavno, zar ne.

O autorki:
Ivana Spasić predaje na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Objavila je niz naučnih članaka i dve studije: “Sociologije svakodnevnog života” (2004) i “Značenja susreta. Goffmanova sociologija interakcije” (1996). Kourednica je i sledećih knjiga: “Politika i svakodnevni život. Srbija 1999-2002″ (2003), “Revolucija i poredak. O dinamici promena u Srbiji” (2001).

O knjizi:
“Predmet ove knjige nije kultura kako se ona uobičajeno shvata. Posmatraću kulturu kao praksu, kao praksu proizvodnje i recepcije svih vrsta simboličkih objekata i struktura, dakle svega onoga što nosi određeno značenje i što podleže tumačenju, ‘čitanju’. Tako shvaćena, kultura obuhvata širok raspon pojava, od značenjskih gestova, slika i predstava, preko diskurzivnih kodova, manje ili više razvijenih narativa, pa do čitavih pogleda na svet, filozofskih stanovišta i elaboriranih ideologija, uključujući ideologije o tome šta je ‘prava’ kultura. U tom složenom spletu praksi, kategorije moći, borbe i strategije bar su jednako važne kao i one koje se sa kulturom uobičajeno povezuju, kao što su lepota, uzvišenost, mudrost, duhovnost, plemenitost, sklad ili pripadanje. Biće prilike da se ponešto kaže i o kulturi u tom užem, klasičnom, odnosno humanističkom smislu. Ali i tada ću joj pristupati kroz jedan kritički obrt, zanimajući se pre svega za samu njenu definiciju – šta se, i zašto, priznaje kao kultura u datom društvu i datom vremenu. Kada se odredi na taj široki i posvakodnevljeni, pragmatički način, kultura mora biti kontekstualizovana. Stoga se ja ovde ne bavim kulturom uopšte ili univerzalnom kulturom, već kulturom na delu u sasvim konkretnom društvu, u Srbiji danas.”
Ivana Spasić

SAJT IZDAVAČA

Trava

Rekao bi čovek, po ovim mojim postovima, da cele godine ništa ne radim. Radim, radim, samo što nikako da nešto ovde objavim, ali hoću. Hoću, onako unazad. Nego da se sada prvo pohvalim. Dobila sam nagradu na konkursu za pesmu o travi. Hihi. To je moja druga nagrada za poeziju. Prvu je Zmajeva u osmom razredu za najbolju dečju pesmu.

Evo linka: http://kosidba.com/trava/

A ovo je moja pesma:

||||| | ||||

|| ||||||||| |||||| |||| | |||||| |||||| ||||,
| ||| || |||| ||||||||, |||||| | || |||| |||||||||,
||| ||||| |||| |||| ||||||| ||||, ||||||| |||||| | ||||.
|| ||||||||| | ||||||| ||||| |||| | |||||.
|| ||||| | ||||||| |||||| ||||| |||||||||||| |||| ||||| |||||.
||| |||||, ||||| |||| |||| ||||, ||||||| || || |||||
|||, ||||| |||||,
||||| ||| |||| || |||||||| ||||||| |||| ||
||||||||
|||| ||||, | | |||||| |||||||| |||| ||||;
|| ||||, | |||||||| || |||||||| | ||||| ||||||, |
||||||||| ||||||| ||||||| | ||||, || ||||
|||||||| || |||||.
||||||||||||| | ||||| ||| ||||||||| |||||| || ||||,
||||||| || ||||| ||||| ||||, || || |||||| || |||||||||||.
|||||| | ||||| | ||||| | |||; || ||||||| || |||||| ||
|| ||||| |||||||| ||||||| ||| |||||| |
||||||||, ||||||||| |||||||||.

Udžbenici

Danas mi je u inbox stiglo obaveštenje iz Kreativnog centra  da je udžbenik iz Fizike za sedmi razred, zajedno sa Zbirkom zadataka, pušten u prodaju. O radosti! Jedva čekam u rukama da vidim knjigu. Baš smo dugo radili na njoj. Bilo je tu peripetija sa komisijom, ali eto sve je prošlo i sada đačići mogu da prionu na učenje iz ovog šareniša.

Rad na udžbenicima je zahtevan posao. Zahtevan je jer je odgovoran, mnogo odgovoran. I podjendako je zahtevan za sve učesnike u timu: za autore, urednike, ilustratore i dizajnere.

Kako nemam formalno obrazovanje po tom pitanju morala sam sama da istražujem šta je u dizajnu udžbenika važno. Kod nas skoro uopšte ne postoji literatura o tome. Dijana Plut je pre par godina, u okviru svoje knjige „Udžbenik kao kulturno-potporni sistem” (izdanje Zavoda za udžbenike i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta), posvetila jedan mali deo izgledu udžbenika. A Preben Spat, direktor Evropskog udruženja izdavača udžbenika, mi je u martu 2009. na godišnjoj konferenciji EEPG-a, posvećenoj izgledu udžbenika (pod nazivom Bounds of Visual Identity Recognition), preporučio par knjiga na engleskom jeziku. Tada, u Zagrebu, sam i sama govorila o izgledu udžbenika Kreativnog centra i o tome kako ja razmišljam o svemu, ali je to sve bilo neko moje lično mišljenje, bazirano na iskustvu rada na knjigama uopšte, i posmatrajući veliki broj udžbenika već urađenih u Kreativnom centru. Ono što sam ja smatrala važnim jeste dobra sistematizacija gradiva, jasno izdvojene celine, jasno naglašeni važni elementi i na kraju zanimljiva oprema, tj. da knjiga deci ne bude dosadna i zamorna nego intrigantna i zanimljiva i u vizuelnom smislu. Naravno obradila sam i deo posvećen tipografskim pismima.

Evo i kratke prezentacije sa konferencije:
Bounds of Visual Identity Recognition

Prvi udžbenik koji sam radila mislim da je bila knjiga za Srpski jezik za sedmi razred, u stvari gramatika. Čitala sam je i radila na njoj, uporedo, pa sam je oblikovala onako kako bih i sama iz nje učila. Isticala sam važne delove i izdvajala i odvajala nekakve logične celine. Dala sam tada Tanji Valjarević template, a u samom rukopisu raznim bojama obeležila ta izdvajanja. Tanja je tu imala baš, baš mnogo posla oko preloma. Ali smo na kraju svi bili zadovoljni knjigom. Evo kako ona izgleda:

A ovako izgleda Radna sveska za srpski jezik za sedmi razred:

Nadam se da su deca bolja u maternjem jeziku od kada uče iz ovih knjiga :)
Posle smo Tanja i ja poslovale još i oko nekih drugih Gramatika, ali verujem da ću o njima posebno pisati, jednog dana. Evo samo linkova na njih, odakle možete da ih prelistate:
Gramatika srpskog književnog jezika, Živojina Stanojčića
Gramatika srpskog jezika za osnovnu školu, Duške Klikovac

E pa nekoliko godina kasnije dobila sam da uradim knjigu iz Fizike za sedmi razred. Sela sam sa urednicom Natalijom Panić kada mi je ona objasnila samu materiju i šta je tu sve važno, kako je organizovana knjiga i koji su njeni elementi. Onda smo prošli kroz hijerarhiju tih elemenata i ja sam sačinila prvi predlog dizajna, pa potom drugi, da bi došli do ovog nekog finalnog.

I u ovoj knjizi, kao i u knjizi za Srpski jezik, dominantno je to formiranje hijerahije na osnovu boja. U knjizi za Fiziku ta hijerarhija je još primetnija. Formirane su tematske celine, odvojene bojama, te svako poglavlje ima svoju specifičnu indikaciju. Sa strane možete jasno videti u kojoj se tematskoj celini nalazite, koja sledi i koja prethodi.

Ovako izgleda Zbirka zadataka iz Fizike za sedmi razred:

Sa druge strane, prilikom rada na udžbeniku, treba biti jako obazriv te da se u želji da se nešto naglasi i istakne ne izgubi u obilju oznaka i označavanja.

Zato mislim da je dizajn, tj. grafičko oblikovanje udžbenika jedan od veoma odgovornih zadataka u našoj profesiji. Potrebno je stalno obrazovanje koje se može sticati samo putem aktuelne literature iz te oblasti, ali i osluškivanjem potreba dece, koje se menjaju kako se menja njihovo savremeno okruženje.
Tako je odgovornost velika i kada pravite bilo koju knjigu za decu, jer su to prvi njihovi susreti sa pisanom komunikacijom. Prvi takav način sagledavanja sveta, a rad na udžbenicima je još jedna nadograđena odgovornost. Nastojim da je što bolje osetim a posao što bolje obavim na radost i znanje dece.

Ispunjenje želja!

Drug Dula kao i uvek ispunjava želje. Ja kao deda Mraz postaje tradicija. JUUUUUUPIIII! A sada veliki stomak sa punim pravom, HOHOHOHOHO! 

Hvala mnogo puno drugu Duli! Naravno i Jani za lepi font Aram!

Zlatno pero, 2011

Konačno je juče do mene došao katalog 46. Zlatnog pera Beograda, te naterah sebe da napišem nešto i o ovom projektu. Izložba je otvorena 3. novembra, a traje do 23. decembra. Glavna izložba je smeštena u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, a ostale su rasute po gradu i raznim, malim i velikim, galerijama.

Sve je počelo još zimus, na prvom sastanku članova odbora Zlatnog pera, kada smo se dogovarali o planu rada i načinima pripreme izložbe. Tada smo izabrali i novog predsednika, Jakšu Vlahovića. Kao predstavnik Kreativnog centra predložila sam da umesto dotadašnje novčane donacije (a s obzirom na krizu koja svuda vlada) mi uradimo dizajn kataloga i plakata, a da Dušan Pavlić uradi noseću ilustraciju. Tako bi ULUPUDS, osivač ove manifestacije, uštedeo novac, a uštedeo bi i Kreativni, jer bi mi obećani dogovor realizovali u toku radnog vremena. Svi su se složili sa idejom, pa smo posao počeli gotovo odmah.

Spremao se Sajam knjiga u Bolonji, gde se okuplja jako veliki broj ilustratora. Tu štandove imaju i mnoga udruženja ilustratora, pa smo mislili da bi bilo dobro da formulare za konkurs ponesu oni koji iz Kreativnog tamo budu išli. Tako je identitet manifestacije nastao još u januaru i to na običnom prijavnom listu. Ono što je nedostajalo da bi se sve to uradilo kako treba bio je novi logo ovog događaja, u vektorskom formatu, nastao prošle godine. Navikla sam se već da logotipi u vektorskom formatu predstavljaju problem (obično vam svi kažu da naravno da imaju logo i pošalju vam onaj koji skinu sa svog sajta, a vi odmah pređete na automatizovanu akciju copy/paste nekog prethodnog klijent-maila, sa detaljnim objašnjenjem). Ipak to nisam očekivala u ovom slučaju jer su ipak u ceo proces uključeni ljudi iz struke (logotip sam konačno dobila krajem oktobra, kada je sve već bilo gotovo).

Formulari i pravilnik su na brzinu odštampani i odneti (naravno sa slovnom greškom koju smo kasnije ispravili).

Prva strana Pravilnika

Formular za prijavu radova

Potom smo imali jednu veliku pauzu, formulari i pravilnici su poslati širom planete. Radovi su pristizali sa raznih strana, a onda je došlo vreme da se Odbor ponovo okupi, kako bi napravili izbor pristiglih radova. Bio je to septembar mesec. Okupljali smo se nekoliko puta jer je bilo zaista mnogo radova. Rok za predaju materijala za katalog bio je 1. oktobar.

Kao i u svakom poslu, to nije bio baš taj datum, te smo sa radom počeli kasnije. Pored kataloga našla se tu čitava lista proizvoda na kojoj su bili katalog za prateću izložbu, legende za izložbe, plakati za glavnu i prateće izložbe, bilbord, pozivnice elektronske i obične, razne nagrade, povelje, plakete, zahvalnice,… tušta i tma svega, a vremena malo. Moram priznati da sam se uplašila jer smo za sve imali samo 15 dana (dizajn, prelom, priprema, lektura, korektura, postavka). Bližio se Beogradski sajam knjiga (a u Kreativnom uvek ima mnogo posla pre, tokom i posle sajma). Kako već nekoliko meseci ne boravim tamo, radila sam od kuće, a u Kreativnom centru mi je glavni saradnik bila Tatjana Valjarević, a u ULUPUDS-u Dijana Milašinović Marić, kustos izložbe. Tanja je radila prelom. No, radila je i na sajmu, pa je u nekom trenutku zamenio Marko Huber (ne znam da li je potrebno objašnjavati koliko je teško glavnog saradnika u sred posla zameniti nekim drugim – taj drugi mora da se upozna sa materijalom, pravilima, i ritmom rada).

Dogovor između Tanje i mene je bio da ona radi tokom dana, kad joj se to uklopi u radne obaveze, a meni u DropBoxu, našem najvećem prijatelju tih dana, ostavi fajl, na kojem ja prepravljam ono što mislim da nije dobro, nameštam oblike na stranama, jedan po jedan, korigujem kompozicju (kao i uvek kod mene je sve ručni rad i ništa nije u templejtima pa je onome ko radi prelom teško da automatizuje posao – zato najčešće volim sama sve da radim).

Dušan je imao potpunu slobodu da crta šta hoće i koliko hoće i napravio je predivnu ilustraciju, sa puno detalja u njegovom stilu.

Ilustracija Dušana Pavlića

Prvi je bio gotov katalog, jer za njegovu štampu je bilo potrebno najviše vremena. Samo sam strahovala da u njemu nema gomila grešaka, jer su se fajlovi šetali online između Tanje, Marka, mene, Dijane, lektorke i nazad do svakoga. Za sada se još uvek niko nije bunio.
Korica kataloga kao doradu ima mat plastifikaciju, a sva Dulova bićolina su prekrivena UV lakom, da svetlucaju.

Prva korica kataloga

Fotografija korice kataloga

Lakirana bićolina

Može da se vidi i kako je lak malo promašio crtež

Detalji sa korice

Kad već pričamo o korici kataloga, moram da pomenem jednu zanimljivost: čak i u toku žiriranja najveći broj čalnova je koricu nazivao naslovnom stranom. Mnogi prave grešku u tom nazivanju, pa eto čak i ljudi iz profesije. Dakle naslovna strana se nalazi unutar knjige ili kataloga i nosi na sebi naslov i druge generalije, a ovo što je na ilustraciji iznad je korica. Knjiga ima prvu, drugu, treću i četvrtu koricu (obeležava se K1, K2, K3, K4). Naslovna strana je sastavni deo knjižnog tabaka.

Naspramne strane u katalogu, domaći autori

Naspramne strane u katalogu, prateća izložba

Naspramne strane u katalogu, domaći autori

Naspramne strane u katalogu, strani autori

Prva strana separata za izložbu Turkovskog

Radili smo punom parom kako bi uhvatili vreme za rep i taman kada sam bila na ivici snage, energije i razuma došao je i kraj. Nisam verovala, ali sve smo stigli na vreme.

Gran pri Zlatnog pera

Primer legende za izložene radove

Jedan od plakata za prateće izložbe

Dušan, koji je bio na otvaranju izložbe, kaže da smo dobili mnogo pohvala, ali meni je i dalje krivo što smo ovako veliki projekat uradili na brzinu.

Glavni plakat izložbe

Kao što je poznato dizajn nije samo pravljenje lepih stvari, on sa sobom nosi niz važnih i odgovornih stavki. Dizajn mora da bude funkcionalan, da adekvatno prenese poruku, da bude promišljen i još mnogo toga. Ako se neki posao radi na brzinu, osim velikog broja grešaka koje svako u timu može da napravi, može doći i do spuštanja kvaliteta proizvoda. Planiranje i dobra organizacija su polazne tačke, a potom razgovor, razmišljanje, proces rada, i sama realizacija. Za svaki deo potrebno je odvojiti dovoljno vremena ako želimo da ono što radimo bude uspešno i kvalitetno.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Izložbu ilustracije Zlatno pero Beograda osnovali su 
Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti
i dizajnera Srbije ULUPUDS i Radnički univerzitet
Đuro Salaj u Beogradu 1959. godine. 

Kustos izložbe
Dr Dijana Milašinović Marić

SAVET IZLOŽBE

Predsednik
Jakša Vlahović, ilustrator, karikaturista

Članovi
Olivera Vukotić, istoričar umetnosti
Gordana Biba Marković, istoričar umetnosti
Miroslav Bata Blagojević-Cincaro, ilustrator
Boban Savić Geto, ilustrator
Olivera Batajić Sretenović, grafički dizajner
Slobodan Jovanović, istoričar umetnosti
Slobodan Manojlović, diplomirani slikar-grafičar
Gordana Leskovac, diplomirani slikar-grafičar
Zdravko Mićanović, ilustrator
Mirjana Živković, ilustrator

MEĐUNARODNI ŽIRI ZA NAGRADE

Ljiljana Ćinkul // Srbija, istoričar umetnosti
Mirjana Živković // Srbija, ilustrator
Ejnar Turkovski // Nemačka, ilustrator
Dragoljub Varajić // Srbija, keramičar, ilustrator
Natan Jurančić // Slovenija, ilustrator
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Kad nevidljivo postane vidljivo

Izgleda da nam je stigla zima! Puno je magle pa sve izgleda kao da gledamo kroz uspavan pogled. Zanimljivo je da zimi svet izgleda potpuno drugacije. Neke stvari koje su živele svoj nezavisni život postaju deo naših pogleda.

Slikano jutros sa naše terase. Kad je mreža ovako zamrznuta, kako li je pauku? Brrrrrr!

Izdavač godine

Ne znam da li se to zove lenjost, ili je to samo nedostatak navike, ali nikako da počnem redovno da postavljam informacije na blog. Verovatno, kao i za sve ostalo, i za ovaj vid aktivnosti mora da postoji vežba.

Tako i ovaj današnji post nije baš vest, više je to beleška, jer se odigrala još u prošlom mesecu, na Beogradskom sajmu knjiga. Ali, bilo bi mi žao da se ne zabeleži, jer nam je svima došla kao iznenađenje. Možda ne bi bilo loše da postavljam informacije u nazad. Bio bi to najsporiji blog na svetu. :) Tako, setim se nečega što mi je drago, pa o tome napišem. Što da ne?
No dosta pravdanja i opravdavanja.

Dakle, ta lepa vest je da je na Beogradskom sajmu knjiga, koji je održan u oktobru ove godine, nagradu za izdavača godine dobila izdavačka kuća Fabrika knjiga. Tu vest mi je javila mama, a ja požurila da javim Dejanu Iliću, vlasniku, neverujući da je nije čuo, ali znajući da je u gužvi na štandu oko prodaje knjiga, verovatno još uvek nije svestan. Naravno, skroman kao i uvek nije mu palo na pamet da nam takvu vest javi. Gotovo sramežljivo se zahvalio i čestitao i meni. Meni? Iako ja mislim da je sva zasluga za jednu takvu nagradu njegova, jer on slepo veruje u tu nemoguću misiju, on sve to gura, i on nas sve drži na okupu. Ali, dobro, svestan je da bez nas, ovakvih kakvi smo, i ovoliko koliko nas ima, možda ne bi bilo Fabrike. Ta čestitka upućena i nama ostalima podstakla me je da se setim kako smo počeli i kako smo do sada radili.

U suštini ništa se mnogo nije promenilo od samog početka. Naš odnos u radu nije baš klasičan odnos izdavača i dizajnera, ili urednika i dizajnera, niti bilo kog člana tima međusobno. Više je to jedan prijateljski odnos, koji kao akcenat ima zajednički projekat a to je pravljenje knjiga. Praveći knjige jedni od drugih mnogo naučimo, ne o knjigama, nego o svemu.

Na tom samom početku, krajem 2003, prvo smo svi zajedno birali ime za izdavačku kuću. Onda je trebalo napraviti logo za to ime. Ponudila sam mnogo rešenja, što je stavljeno na glasanje. To nije bilo ni malo lako. Svima se sviđalo nešto drugo. Ali i to smo rešili, na kraju jednoglasno. I počeli da radimo u našoj maloj fabrici. Nisam ni jednog trenutka posumnjala da nam neće krenuti, jer knjige koje je Dejan objavljivao bile su odlične, teme kojima se retko ko ovde bavi, a nas mnogo koji u njihovu važnost predstavljanja verujemo.

U toj našoj porodici Dejan dela kao trener, koji, osim što nas okuplja na terenu, često ima ulogu velikog oca: gurka kad pokleknemo, kad nemamo ideja u istoj sekundi, kad nam nije dobro u bilo kom smislu pa nam je zbog toga to što radimo na poslednjem mestu. Nekada je pak dete koje mi zadivljavamo i pokušavamo na razne načine da ubedimo da je ono što smo napravili baš to, i da mora da nam veruje. I u jednoj i u drugoj ulozi se odlično snalazi i podjednako uživa.

E sada, nisam htela da ovo izgleda kao neki hvalospev o Dejanu Iliću ili Fabrici knjiga. Često se mi posvađamo, kreativno. Imamo filozofske rasprave satima, a sve zbog jedne korice knjige. To je sve normalno. Ono što želim je da predstavim jedan neobičan odnos izdavača i dizajnera koji je danas redak i koji inspirativno utiče na sve strane koje u procesu pravljenja knjige učestvuju. Ne mogu ni da zamislim kako bi taj odnos predstavili autori, prevodioci, tehnički urednik, prijatelji kuće i ini koji ovu kuću čine. Svakako bi se mogao napisati jedan veoma zanimljiv roman. Zato je meni sve to vredno i drago, a nagrada koju smo dobili velika. Hoću samo da kažem koliko sam srećna što sam deo te kuće i što imam priliku da odmaram u poslu na ovakav način. Jer svako rešenje koje ponudim u Fabrici ujedno čini i moj lični razvoj – profesionalni, psihološki… Kroz korice koje sam napravila mogu da vidim kako rastem i u kom pravcu se kreću moja razmišljanja na razne teme. Ono što mi se sviđa što u Fabrici imamo slobodu da razmišljamo i da se ostvarimo, kao autori.

Volela bih da ovde mogu da nabrojim sve čalnove ove neobične porodice, ali lista bi bila ogromna. Mi, nismo samo oni koji se u impresumima potpisujemo. Potpisani su samo kanal kroz koje priča izlazi na videlo, a ogroman broj ljudi učestvuje u toj fanatičnoj veri da kuću održi živom. I kako Dejan Ilić voli da kaže „Fabrika knjiga nije moja. Fabrika knjiga je zadruga u kojoj je mnogo ljudi bez kojih ne bi mogli da postojimo.” A danas, kada su svi propterećeni osvajanjem tržišta, jurnjavom za opstanak, za novcem, za priznanjem, divno je biti deo jedne ovakve oaze.

Dejan Ilić o nagradi na designed.rs: „Fabrika knjiga” izdavač godine
Naša izložba iz 2008. godine o procesu nastajanja knjiga.

A uskoro, novi sajt Fabrike knjiga!

Zasvetli do zvezda

Prošlog petka, 15. aprila, počeo je 9. dečji pozorišni festival Pozorište Zvezdarište. Sa radom na ovom projektu započele smo još polovinom januara. Imale smo sastanak sa Vesnom Petrović, direktorkom festivala, koja nam je rekla da je tema ovogodišnjeg festivala SVETLOST. Trebalo je da damo neki prikaz svetlosti, a ujedno i predlog slogana.

Maja Veselinović i ja počele smo da se dopisujemo, glasno razmišljajući. Setila sam se da sam prošlog leta, posle mnogo, mnogo, mnogo godina videla svice i da sam zbog toga bila veoma ushićena, pa pomislih da svici nisu loša ideja. Ujedno, tako maleni podsećaju na decu. Brzo sam ideju izložila Maji, a ona mi sa radošću odgovorila da mi upravo piše mail sa istim predlogom!!! Kad smo sve iznele pred tim festivala i on je zasijalo od sreće. (Inače i sam tim podseća na svice, svetlucaju u mailovima, svetlucaju u razgovorima, svetlucaju komentarima na ono što uradimo.) Maja je počela da pravi prve skice novih svetlećih drugara. I evo kako je to izgledalo:

Dečak svitac, koji je kasnije poleteo

Evo ga kako leti

Skice za dečaka i devojčicu svica

Devojčica koja će kasnije oslobađati svice iz tegle :)

I dečak koji oslobađa svice, kasnije je teglu dao devojčici i nestao :)

Od nekoliko naših predloga među kojima nam je omiljeni bio OSLOBODI SVETLOST / svoju, tuđu, skrivenu / (otud devojčica koja iz tegle oslobađa svice), kombinacijama i mutacijama tim Zvezdarišta je došao do ZASVETLI DO ZVEZDA (i već smo zamislili gomilu dečurlije sa led diodama koje se pale i gase). Pozorište Zvezdarište svake godine želi u svom sloganu da ima i reč zvezde pa otud i ovakav slogan, koji nam nije odmah legao, ali sa kojim smo se na kraju srodile.

Slogan na srpskom jeziku

Slogan na engleskom jeziku

Prvo smo pravile bilborde, jer njih je trebalo postaviti najranije. Iscrtala sam slova za slogan, zasula ih malim i velikim zvezdama, a osnovni font je ITC Aram Jane Oršolić.

Za svaku dimenziju bilborda imali smo drugačiju boju pozadine i drugačije elemente. Želele smo da se grad zašareni i da svaka informacija o događaju bude uvek doživljena kao nova (mislile smo da tako više skrećemo pažnju na događaj nego ako je to uvek jedno te isto rešenje, pa posle dva pogleda više niko ne obraća pažnju na informaciju).

City light (boje danju deluju čudno, verujem da su dobre kad noću svetle)

Izdužena verzija bilborda

Paralelno smo oblačili tramvaje i autobuse. Autobuse iznutra, a tramvaje i spolja i iznutra. Nažalost nisam videla kako izgledaju jer nemam dodirnih tačaka sa tramvajima u svojim kretanjima, ali vredna Maja ih je jurila po kraju pa imamo foto dokumentaciju (inače je sva foto dokumentacija Majina).

Oblačenje tramvaja. Foto: Masel

I onda je nastupio nalet proizvoda koje je trebalo uraditi. Kako je Opština Zvezdara pokrovitelj festivala tako imaju mnogo sponzora kako medijskih, tako i za štampu materijala pa se svaki slobodan prostora za oglašavanje morao iskoristiti. To znači drugačije dimenzije i drugačiji raspored elemenata. Pa se deo štampanog materijala štampa na jednom mestu, pa drugi na drugom, pa majice na trećem, a torbe na četvrtom. Imala sam listu sa žutim i zelenim svetlom i čekala da papir totalno pozeleni. Maja je vredno povećavala pozadine, menjala im oblike, jurila raštimovane piksele na svicima. Andrejko nam je uvećavao, sve što je bilo potrebno, do nenormalnih dimenzija… Svici više nisu bili samo na monitoru, počeli su da nam se vrte oko glave, a kako se kraj bližio mislim da smo i mi sve jače svetlele.

Maja u akciji prikupljanja foto dokumentacije :)

Roll up u Vuku

Za sam kraj je ostao katalog. Tu je svoj doprinos dala Tanja. Vešto je prelazila kroz predstave, tražila logotipe sponzora na nemogućim mestima i na kraju sve pripremila za štampu. I sve nas nasmejala komentarom štamparu koji je zvao da proveri da li je plastifikacija za koricu kataloga zaista sjajna, odgovorivši neka zasija do zvezda.
Nadam se da su ivice kataloga zaobljene. Moja želja je bila da sve bude zaobljeno, ali je to skuplje, a festival se finansira ni iz čega. No videćemo. 
 

[ fotografije ostalog materijala / torbi, majica, kataloga, programa / biće dodate kad do njih dođemo :) ]

A kako o svemu razmišlja Maja, ili Iz ugla ilustratorke, pogledajte ovde.

Do kraja ove nedelje deca će uživati u predstavama, u slikanju sa likovima svitaca ispred pozorišta, a nadamo se da će nastaviti zauvek da svetle do zvezda.