Najlepša knjiga meseca juna

Pa eto malo da nas hvale, a onda i mi sami sebe. :) Blic, nedelja, 30.06.2013.

Udžbenici

Danas mi je u inbox stiglo obaveštenje iz Kreativnog centra  da je udžbenik iz Fizike za sedmi razred, zajedno sa Zbirkom zadataka, pušten u prodaju. O radosti! Jedva čekam u rukama da vidim knjigu. Baš smo dugo radili na njoj. Bilo je tu peripetija sa komisijom, ali eto sve je prošlo i sada đačići mogu da prionu na učenje iz ovog šareniša.

Rad na udžbenicima je zahtevan posao. Zahtevan je jer je odgovoran, mnogo odgovoran. I podjendako je zahtevan za sve učesnike u timu: za autore, urednike, ilustratore i dizajnere.

Kako nemam formalno obrazovanje po tom pitanju morala sam sama da istražujem šta je u dizajnu udžbenika važno. Kod nas skoro uopšte ne postoji literatura o tome. Dijana Plut je pre par godina, u okviru svoje knjige „Udžbenik kao kulturno-potporni sistem” (izdanje Zavoda za udžbenike i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta), posvetila jedan mali deo izgledu udžbenika. A Preben Spat, direktor Evropskog udruženja izdavača udžbenika, mi je u martu 2009. na godišnjoj konferenciji EEPG-a, posvećenoj izgledu udžbenika (pod nazivom Bounds of Visual Identity Recognition), preporučio par knjiga na engleskom jeziku. Tada, u Zagrebu, sam i sama govorila o izgledu udžbenika Kreativnog centra i o tome kako ja razmišljam o svemu, ali je to sve bilo neko moje lično mišljenje, bazirano na iskustvu rada na knjigama uopšte, i posmatrajući veliki broj udžbenika već urađenih u Kreativnom centru. Ono što sam ja smatrala važnim jeste dobra sistematizacija gradiva, jasno izdvojene celine, jasno naglašeni važni elementi i na kraju zanimljiva oprema, tj. da knjiga deci ne bude dosadna i zamorna nego intrigantna i zanimljiva i u vizuelnom smislu. Naravno obradila sam i deo posvećen tipografskim pismima.

Evo i kratke prezentacije sa konferencije:
Bounds of Visual Identity Recognition

Prvi udžbenik koji sam radila mislim da je bila knjiga za Srpski jezik za sedmi razred, u stvari gramatika. Čitala sam je i radila na njoj, uporedo, pa sam je oblikovala onako kako bih i sama iz nje učila. Isticala sam važne delove i izdvajala i odvajala nekakve logične celine. Dala sam tada Tanji Valjarević template, a u samom rukopisu raznim bojama obeležila ta izdvajanja. Tanja je tu imala baš, baš mnogo posla oko preloma. Ali smo na kraju svi bili zadovoljni knjigom. Evo kako ona izgleda:

A ovako izgleda Radna sveska za srpski jezik za sedmi razred:

Nadam se da su deca bolja u maternjem jeziku od kada uče iz ovih knjiga :)
Posle smo Tanja i ja poslovale još i oko nekih drugih Gramatika, ali verujem da ću o njima posebno pisati, jednog dana. Evo samo linkova na njih, odakle možete da ih prelistate:
Gramatika srpskog književnog jezika, Živojina Stanojčića
Gramatika srpskog jezika za osnovnu školu, Duške Klikovac

E pa nekoliko godina kasnije dobila sam da uradim knjigu iz Fizike za sedmi razred. Sela sam sa urednicom Natalijom Panić kada mi je ona objasnila samu materiju i šta je tu sve važno, kako je organizovana knjiga i koji su njeni elementi. Onda smo prošli kroz hijerarhiju tih elemenata i ja sam sačinila prvi predlog dizajna, pa potom drugi, da bi došli do ovog nekog finalnog.

I u ovoj knjizi, kao i u knjizi za Srpski jezik, dominantno je to formiranje hijerahije na osnovu boja. U knjizi za Fiziku ta hijerarhija je još primetnija. Formirane su tematske celine, odvojene bojama, te svako poglavlje ima svoju specifičnu indikaciju. Sa strane možete jasno videti u kojoj se tematskoj celini nalazite, koja sledi i koja prethodi.

Ovako izgleda Zbirka zadataka iz Fizike za sedmi razred:

Sa druge strane, prilikom rada na udžbeniku, treba biti jako obazriv te da se u želji da se nešto naglasi i istakne ne izgubi u obilju oznaka i označavanja.

Zato mislim da je dizajn, tj. grafičko oblikovanje udžbenika jedan od veoma odgovornih zadataka u našoj profesiji. Potrebno je stalno obrazovanje koje se može sticati samo putem aktuelne literature iz te oblasti, ali i osluškivanjem potreba dece, koje se menjaju kako se menja njihovo savremeno okruženje.
Tako je odgovornost velika i kada pravite bilo koju knjigu za decu, jer su to prvi njihovi susreti sa pisanom komunikacijom. Prvi takav način sagledavanja sveta, a rad na udžbenicima je još jedna nadograđena odgovornost. Nastojim da je što bolje osetim a posao što bolje obavim na radost i znanje dece.

Zima

Danas počinje zima. Meni to nije najteži dan u godini, iako sam zimogrožljiva. Toga dana, ili ovih dana, je kratkodnevica, što znači da od mraka idemo ka svetlosti i dužem danu. To me jako raduje. I ovaj dan nije danas specijalan samo po tome već i zato što je bilo pomračenje meseca, što se po prvi put u 372 godine poklopilo mnogo toga. Eto. I zbog toga – Kalendar. Može se reći da se ovaj post nadovezuje na onaj prethodni Ala je lep ovaj svet jer je tema ista – Zmaj.

Predložila sam da se ovogodišnji kalendar Kreativnog centra ceo posveti novoj knjizi Ala je lep ovaj svet. Ne razumem se u advertajzing, ali mi se uvek sviđalo da, kada se neka firma reklamira, to bude čisto i jednostavno, bez prikazivanja, u jednom trenutku, svega što se u njoj radi i proizvodi. Kako je kalendar jedan od najlepših i možda najkreativnijih načina da se jedna firma predstavi potrebno je pametno iskoristiti taj besplatni reklamni prostor. Po meni, izabere se knjiga (u ovom slučaju) koja je najvažnija ili za koju želimo da se najviše publike zainteresuje i onda poguramo. (Moj predlog da ceo štand ili bar jedan njegov deo na beogradskom sajmu knjiga bude u znaku jedne knjige, nije bio usvojen, a ja mislim da bi to bilo baš to. Ovako od svega po malo, ništa nije ostalo zapamćeno. Mislim ja. Možda i grešim.)

Osim što kalendar treba da bude atraktivan, kako bi ga neko postavio na zid, važno je i da kalendarijum bude funkcionalan, da se datumi, dani i nedelje lako čitaju, i da na jednoj strani bude sve što treba da bude. U Kreativnom centru smo prošlih godina pokušavali razne varijante, a mislim da sada imamo najbolju verziju. Kod nas je kalendar najpotrebniji komercijalistima i računovođama, pa sam otišla u njihove kancelarije i pitala ih kakav bi kalendar oni želeli da imaju, šta im nije odgovaralo na prethodnim, i na osnovu toga napravila dizajn kalendarijuma.

Nakon toga trebalo je izabrati ilustracije iz knjige koje bi odgovarale određenim mesecima. To u ovom slučaju nije bilo teško s obzirom da smo i knjigu imali podeljenu po godišnjim dobima. Ono što je bilo nezgodno je prilagoditi format ilustracije formatu strane kalendara. Za to se pobrinuo Andrej Vojković. Ja nikada ne bih smela da radim ilustracijama ono što on radi, ali on to ume. Hehe. On je i napravio kolaž za koricu kalendara.

Za kalendarijum sam koristila font Aram, Jane Oršolić, čitak i elegantan, a ujedno razigran, odličan za ovu prigodu. Stranu sam dodatno ukrasila elementima sa ilustracija, tako da deluje još toplije i veselije. Na jednoj strani nalazi se kalendar za aktuelni mesec i dva manja, za prethodni i naredni. Tako pravi poslovni ljudi imaju sve što im treba na jednom mestu.

Dakle i ovde, kao i u knjizi, ilustratori su Maja Veselinović, Boris Kuzmanović, Milica Stevanović i Dušan Pavlić. Trenutno je u Galeriji Art centar izložba radova Maje Veselinović. Juče je otvorena i traje do 8. januara 2011. godine. To nikako ne sme da se propusti.

Evo još nekoliko strana kalendara, a naš Andrejko se pobrinuo da svako ko želi može da ukrasi svoj desktop računara ilustracijama menjajući ih svakog meseca. Wallpaper kalendar možete preuzeti sa Facebook stranice Kreativnog centra. Svakog meseca novi.

Ovako izgleda otvorena strana kalendara za januar mesec. Velika ilustracija je Majina, a i ove sitne.

 Stranica kalendara za mesec mart. Ponovo Majina ilustracija.

Mesec jun i deo Borisove ilustracije, a ove sitne dole su Majine.

Mesec septembar, Borisova ilustracija. Sitne su opet Majine.

Kalendar je besplatan. Dobijaju ga prijatelji kuće Kreativni centar. Dobija se i uz grupu kupljenih knjiga. Sve to ima na sajtu.

Ala je lep ovaj svet

Ovo je još jedna knjiga koja se pojavila tokom beogradskog sajma u oktobru. Iako je rad na njoj bio težak, sada nam je jedna od najdražih. To tako obično biva.

Grafičko oblikovanje Zmajeve pesmarice ne može biti lak zadatak. Pred nas je postavljeno da moramo da prevaziđemo žutu pesmaricu. Naravno, svi znaju koja je to knjiga. I svi znamo da je bilo mnogo pokušaja da se ona prevaziđe, ali bez uspeha. Mnogo je onih koji su sentimentalno vezani upravo za nju. Nema to veze ni sa dobrim ilustracijama, ni sa dizajnom, jednostavno… odatle smo svi naučili Zmajeve pesme. Tako smo s malom zadrškom i mnogo razmišljanja (o tome kako ta knjiga nakon mnogo godina treba da izgleda, a da bude atraktivna i zanimljiva savremenoj generaciji dece i roditelja) započeli rad na njoj, Anđa (urednik) i ja, dobacujući se idejama. Prvo smo hteli da imamo prozorčiće, igračke, pop-up fore, izvlačenje, učenje … da kroz pesmu deca uče slova, pojmove, brojeve … i naravno od tog početka otišli smo … da li mogu da kažem dalje? Na kraju imamo knjigu koja je tehnički krajnje jednostavna sa akcentom na autorskoj autentičnosti – Zmajevoj, ilustratorskoj, uredničkoj i dizajnerskoj.

Ovo je deo onoga što smo dobili. Sve to mnogo bolje izgleda uživo. Jer… ipak je to i dalje knjiga na papiru.

Koricu smo radili poslednju, nekako na brzinu, jer nam je zadala najviše problema (to se obično desi kad pred sobom imate odlično urađenju knjigu koju preko korice morate da predstavite, šta god da napravite nije dovoljno dobro). Naime, odmah na početku rada na knjizi, dala sam predlog jedne korice i ona je stajala do samog kraja savršeno se uklapajući (veliki je problem kada se korica radi na početku jer ona mora da odslikava atmosferu knjige, a vi knjigu nemate) a onda smo isprobavali i isprobavali. Ilustraciju na korici je namenski radio Boris Kuzmanović, stihove čuvene pesme smo stavili na koricu.

Knjiga je podeljena po godišnjim dobima na proleće, leto, jesen i zimu, a kao bonus, na kraju, je deo posvećen dramskom tekstu Kafina. Na pregradnim stranama, kao predstavu godišnjih doba, pravila sam kolaže od postojećih ilustracija Maje Veselinović, a svaka scena je upotpunjena ilustracijom Dušana Pavlića – Zmaj u odgovarajućem godišnjem dobu. Ovo je jesenji prikaz. (Žao mi je što nije objavljena jedna za leto na kojoj Zmaj u kupaćim gaćama, onim starinskim, jede lubenicu – pitaću Duleta da mi je dostavi.)

Nakon pregradnih počinju pesme, bogato ilustrovane. Ilustracije su radili Maja Veselinović, Boris Kuzmanović, Milica Stevanović i Dušan Pavlić. Palo mi je na pamet da bi bilo odlično da se neke naspramne strane, sa različitim ilustratorima, nadopunjuju. Na nekoliko mesta, gde je to bilo moguće, jedan ilustrator se nastavlja na drugog (u svom stilu). To izgleda veoma zanimljivo, mada nije bilo moguće svuda izvesti. Najteže u radu na ovoj knjizi bilo je izdirigovati sve ilustratore i učiniti knjigu jednom celinom sa toliko različitih stilova. Tipografija je dominatna, komunicira sa ilustracijama. Dok sam raspoređivala pesme po strani pokušala sam da se igram sa njima, a da se smisao ne izgubi, kao i da se čitljivost ne smanji. Tekst pesme je na taj način razigran i predstavljen na, reklo bi se, drugačiji način.

Ovo je Prolećnica, prva pesma u knjizi. Ilustrovala je Maja. Pesmu sam rasporedila po krošnjama drveća.

Ovde su zadatak da se nadovežu imali Boris i Maja. Pesma Šta ja vidim je mnogo sitnija od drugih pesama, a da biste saznali zašto, morate je pročitati.

Milica i Boris se nadovezuju. Na ovoj ilustraciji je primetna ta razlika u stilu, ali deluje veoma zanimljivo.

Kantica pesmom zaliva drvo, a laste na oblacima donose stihove.

Boris i Maja, ponovo. Krajnje jednostavno spajanje po paternu.

Stihovi umesto brojeva na satu. Oblačići za razmišljanje i govor. Mnoge pesme imaju stripovske elemente.

Borisova ilustracija u kojoj svi junaci učestvuju aktivno u pesmi. Bilo je komentara da ćuran izgleda strašno ovako naduvan, a nama se svidela gomila stilizovanog, kočopernog, perja i bogat kolorit.

Boris i Maja. Nema direktnog uklapanja ali se nadovezuju koloristički. Ja sam sela je jedna od prvih pesama koju sam osmislila grafički, gde mama i ćerka komuniciraju, pa mogu reći da je odavde sve počelo. U pesmi Brata se duri je sve rešeno preko oblačića i naratora. Šta li bi rekao Zmaj da je ovo video? Možda bi se naljutio?

Meni jedna od omiljenih ilustracija (Majina). Imali smo i verziju u kojoj je oblačić odgrizak, koji se meni kao ideja više sviđa, ali ovako izgleda bolje.

Borisova ilustracija. Namučili smo se oko senke na zidu. Kada radite dečju knjigu morate da vodite računa o svemu – da li će ovo biti stašno, da li će ovo biti poučno… Tako je Boris senki dodao osmeh i tople oke. A devojčica je od uplašene postala zbunjena. Ovo je primer u kojem dve pesme uklapamo u jednu ilustracijom.

Ilustracija (Boris) koja je nastala na samom početku. Želela sam da uz svaku pesmu deca još ponešto nauče, pa je uz pomoć ove pesme trebalo da uče slova (trebalo je da budu prikazana sva, pa možda i da se seckaju, slaže pesma i sl.). Međutim slova su postala dekoracija, ali mogu da posluže i za učenje.

Vesela pesma Veverica. Milica je uspela da animira vevericu preko dve strane, a da mi ujedno ispuni želju da pesma skače zajedno sa njom. Da ne bi zbunili čitaoca i izgubili nit, stavili smo strelice koje ukazuju na smer kretanja pesme.

Mnogima je ovo omiljena ilustracija (Boris). Mada je bilo pitanje da li će se pojaviti jer su bare bile previše mračne, a i sama scena. Boris se izborio sa priređivačem (Simeon Marinković) i dobio svoju scenu.

Izgled teksta Kafina. Složena je tako da se uklapa u ostatak knjige. Kao ilustracije su korišteni elementi lutkica koje se mogu naći na kraju knjige i sklopiti za izvođenje predstave.

Nesrećna Kafina po Dušanu Pavliću. Karton se nalazi na kraju knjige. Figure mogu da se iseku, spoje i odigra cela predstava po tekstu iz knjige.

Mogla bih ovde da naređam još gomilu ilustracija jer je svaka zanimljiva za sebe. Nadam se da ćete uživati listajući knjigu, zajedno sa svojom decom.

P.S. Dula poslao obećanog Zmaja

Impresum
Priredio: dr Simeon Marinković
Uredila: Anđelka Ružić
Ilustrovali: Boris Kuzmanović, Maja Veselinović, Milica Stevanović, Dušan Pavlić
Grafički oblikovala: Olivera Batajić Sretenović
Pripremila za štampu: Tatjana Valjarević
Korektor: Mirjana Delić
Font Sanader Sans: Predrag Sanader
Font Milena Pavlović Barili: Ivana Aleksov
Font Aram: Jana Oršolić
Izdao: Kreativni centar
Štampao: Publikum
ISBN 978-86-7781-794-7

Kućni duhovi

Tokom Beogradskog sajma knjiga (25 – 31. 10. 2010.) pojavila se još jedna knjiga u izdanju Kreativnog centra, a to su „Kućni duhovi” Dubravke Ugrešić. Ilustracije za knjigu radio je Dušan Petričić. Po tome kako je knjiga napisana, pa i kako je ilustrovana, namenjena je širokom krugu čitalaca. Ilustracije su po stilu ozbiljne, ali i dalje nose onu poznatu notu Petričićevog humora. A tekst, tekst je… u duhu Dubravke Ugrešić – duhovit i pronicljiv. Sve se uklopilo.

Imala sam nimalo lak zadatak da povežem tekst i ilustracije u jednu celinu, ali ne zbog toga što je to inače težak zadatak, već zato što je bilo potrebno da oba pomenuta (veoma zahtevna) autora time budu zadovoljna. I gle čuda, sve je prošlo u najboljem mogućem redu.

Nadam se da ćete uživati dok budete čitali, gledali i prepoznavali svoje primerke kućnih ljubimaca!

Evo korice knjige i nekoliko tipografskih zavrzlama:

Impresum
Urednik izdanja: Anđelka Ružić
Ilustracije: Dušan Petričić
Prevod i lektura: Violeta Babić
Dizajn: Olivera Batajić Sretenović
Priprema za štampu: Tatjana Valjarević
Font Sanader Sans: Predrag Sanader
Izdavač: Kreativni centar, Beograd
Štampa: Publikum
ISBN 978-86-7781-800-5

Uskoro: još novih knjiga, kako bi se nadoknadili svi ovi meseci blogovske tišine.

„Rez. Premijera danas, u četvrtak”

Tokom prošle nedelje u Kreativnom centru izašla je nova knjiga iz edicije Tranzit. „Rez” je šesta knjiga po redu u ovoj ediciji, koja je po sadržaju posvećena deci iznad 15 godina, mada se i stariji mogu podsetiti onoga što su sa sobom poneli u budućnost. Ili kako se kaže u objašnjenju edicije:

Mlado stvorenje koje danas čita knjigu nosi tu knjigu sa sobom u budućnost – ona ga oblikuje, utiče na njega, ono uči iz knjige, pamti je, čuva je u sebi. To je nešto što se dešava samo knjigama za mlade – i zbog toga su one toliko važne. Moglo bi se čak reći – važnije od knjiga za odrasle.
Sonja Hartnet, australijska spisateljica i dobitnica nagrade Astrid Lindgren za 2008. godinu

Prednja korica knjige. Prva u ediciji koja nosi nekoliko različith fotografija. Fragmentirana sugeriše na naslov, ukazujući na kadrove iz knjige.

Specifičnost ove edicije, osim tematske, ogleda se i u tehničkom izvođenju, tj. grafičkom oblikovanju. Osnovno pismo je Adamant, autora Vedrana Erakovića. Iako namenski napravljeno za novinske tekstove ovo pismo odlično deluje i u književnim tekstovima. Lako se čita, proporcije slova prijatne su za oko.

Fotografije na koricama su skoro uvek moje. Samo na jednoj knjizi „Dobar dan, drugovi” Ondžakija, upotrebila sam i fotografije svog prijatelja Pedra Rosa Mendesa u kolažnoj kombinaciji sa mojim fotografijama.

Prikaz knjige zajedno sa riknom. Boja na rikni odudara od boje koja se koristi na prednjoj i zadnjoj korici. Ali se poklapa sa unutrašnjim koricama.

Ono što nedostaje na koricama ove knjige u odnosu na sve prethodne, jeste ilustracija koju radi Dušan Pavlić. Na svim knjigama edicije Tranzit primenjen je isti princip: fotografija, u kombinaciji sa ilustracijom, koja se kasnije, u delovima, provlači kroz knjižni blok. Na prvoj i zadnjoj korici pojavljuje se blindruk na polju gde je naslov i ime autora (prednja) i opis knjige (zadnja). Preko blindruka pojavljuje se UV lak. Tako je, zajedno sa belim poljem, ono što je potrebno kao informaciju istaknuti, došlo u prvi plan.
Crtež je uvek jednim svojim delom presvučen folijom, termo tehnikom (zlatotisk). Svaka knjiga ima drugu boju folije.

 Detalj korice na kojoj se vidi crna mat folija i blindruk.

Unutrašnjost. Folija se proteže i na unutrašnje korice, a kasnije prelazi u štampanu stranu knjižnog bloka u formi u kojoj će se prikazivati i unutar knjige.

Strpljenja da sve napravi po mojim zamislima imala je Tanja Valjarević koja je važan deo našeg malog Kreativnog tima.

A štampa… nju smo prvo poverili štampariji Publikum iz Beograda, za prve tri knjige iz edicije, a kasnije štampariji ArtPrint iz Novog Sada. Za sada veoma strpljivo slušaju sve zahtevne zadatke i realizuju savršeno. Kao što se često kaže ni najbolji dizajn ne može biti dovoljno dobar ukoliko sve propadne u lošem kvalitetu štampe.

Zadnja korica. Opis knjige i fragmenti života iz knjige.

Neke unutrašnje strane iz knjige

ID kartice

U Kreativnom centru se od 1. februara uvode ID kartice koje će služiti kontroli dolaska i odlaska iz firme. Kako takav način kontrole nikome nije prijatan mislila sam da bi kartice, po dizajnu makar, mogle da budu vesele. Svako je dobio svoj set boja, uglavnom preuzetih iz kolorita vizit karti napravljenih 2008. Na njima je font Sanader, autora Predraga Sanadera.
Tako smo dobili 50 različitih kartica, a ovde su predstavljene samo neke.


Konačno su stigle odštampane u petak, 5. februara. Razočarana sam kvalitetom štampe. Boje ne izgledaju onako kako su zadate, niti onako kako su u ofsetu ispale na vizit kartama. Slova su krzava, negde jedva čitljiva, a na kvadratićima se pojavljuju čudne fleke.



Da crni aparat za otkucavanje ne bi izgledao sumorno Dušan Pavlić je zamoljen da ga ukrasi jednim crtežom – Foto KC. Nedostaje i jedna devojčica.