Pa eto malo da nas hvale, a onda i mi sami sebe. :) Blic, nedelja, 30.06.2013.
Приказивање постова са ознаком Dizajn. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Dizajn. Прикажи све постове
3. 7. 2013.
11. 1. 2012.
Udžbenici
Danas mi je u inbox stiglo obaveštenje iz Kreativnog centra da je udžbenik iz Fizike za sedmi razred, zajedno sa Zbirkom zadataka, pušten u prodaju. O radosti! Jedva čekam u rukama da vidim knjigu. Baš smo dugo radili na njoj. Bilo je tu peripetija sa komisijom, ali eto sve je prošlo i sada đačići mogu da prionu na učenje iz ovog šareniša.
Rad na udžbenicima je zahtevan posao. Zahtevan je jer je odgovoran, mnogo odgovoran. I podjendako je zahtevan za sve učesnike u timu: za autore, urednike, ilustratore i dizajnere.
Kako nemam formalno obrazovanje po tom pitanju morala sam sama da istražujem šta je u dizajnu udžbenika važno. Kod nas skoro uopšte ne postoji literatura o tome. Dijana Plut je pre par godina, u okviru svoje knjige „Udžbenik kao kulturno-potporni sistem” (izdanje Zavoda za udžbenike i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta), posvetila jedan mali deo izgledu udžbenika. A Preben Spat, direktor Evropskog udruženja izdavača udžbenika, mi je u martu 2009. na godišnjoj konferenciji EEPG-a, posvećenoj izgledu udžbenika (pod nazivom Bounds of Visual Identity Recognition), preporučio par knjiga na engleskom jeziku. Tada, u Zagrebu, sam i sama govorila o izgledu udžbenika Kreativnog centra i o tome kako ja razmišljam o svemu, ali je to sve bilo neko moje lično mišljenje, bazirano na iskustvu rada na knjigama uopšte, i posmatrajući veliki broj udžbenika već urađenih u Kreativnom centru. Ono što sam ja smatrala važnim jeste dobra sistematizacija gradiva, jasno izdvojene celine, jasno naglašeni važni elementi i na kraju zanimljiva oprema, tj. da knjiga deci ne bude dosadna i zamorna nego intrigantna i zanimljiva i u vizuelnom smislu. Naravno obradila sam i deo posvećen tipografskim pismima.
Evo i kratke prezentacije sa konferencije:
Bounds of Visual Identity Recognition
Prvi udžbenik koji sam radila mislim da je bila knjiga za Srpski jezik za sedmi razred, u stvari gramatika. Čitala sam je i radila na njoj, uporedo, pa sam je oblikovala onako kako bih i sama iz nje učila. Isticala sam važne delove i izdvajala i odvajala nekakve logične celine. Dala sam tada Tanji Valjarević template, a u samom rukopisu raznim bojama obeležila ta izdvajanja. Tanja je tu imala baš, baš mnogo posla oko preloma. Ali smo na kraju svi bili zadovoljni knjigom. Evo kako ona izgleda:
A ovako izgleda Radna sveska za srpski jezik za sedmi razred:
Nadam se da su deca bolja u maternjem jeziku od kada uče iz ovih knjiga :)
Posle smo Tanja i ja poslovale još i oko nekih drugih Gramatika, ali verujem da ću o njima posebno pisati, jednog dana. Evo samo linkova na njih, odakle možete da ih prelistate:
Gramatika srpskog književnog jezika, Živojina Stanojčića
Gramatika srpskog jezika za osnovnu školu, Duške Klikovac
E pa nekoliko godina kasnije dobila sam da uradim knjigu iz Fizike za sedmi razred. Sela sam sa urednicom Natalijom Panić kada mi je ona objasnila samu materiju i šta je tu sve važno, kako je organizovana knjiga i koji su njeni elementi. Onda smo prošli kroz hijerarhiju tih elemenata i ja sam sačinila prvi predlog dizajna, pa potom drugi, da bi došli do ovog nekog finalnog.
I u ovoj knjizi, kao i u knjizi za Srpski jezik, dominantno je to formiranje hijerahije na osnovu boja. U knjizi za Fiziku ta hijerarhija je još primetnija. Formirane su tematske celine, odvojene bojama, te svako poglavlje ima svoju specifičnu indikaciju. Sa strane možete jasno videti u kojoj se tematskoj celini nalazite, koja sledi i koja prethodi.
Ovako izgleda Zbirka zadataka iz Fizike za sedmi razred:
Sa druge strane, prilikom rada na udžbeniku, treba biti jako obazriv te da se u želji da se nešto naglasi i istakne ne izgubi u obilju oznaka i označavanja.
Zato mislim da je dizajn, tj. grafičko oblikovanje udžbenika jedan od veoma odgovornih zadataka u našoj profesiji. Potrebno je stalno obrazovanje koje se može sticati samo putem aktuelne literature iz te oblasti, ali i osluškivanjem potreba dece, koje se menjaju kako se menja njihovo savremeno okruženje.
Tako je odgovornost velika i kada pravite bilo koju knjigu za decu, jer su to prvi njihovi susreti sa pisanom komunikacijom. Prvi takav način sagledavanja sveta, a rad na udžbenicima je još jedna nadograđena odgovornost. Nastojim da je što bolje osetim a posao što bolje obavim na radost i znanje dece.
Rad na udžbenicima je zahtevan posao. Zahtevan je jer je odgovoran, mnogo odgovoran. I podjendako je zahtevan za sve učesnike u timu: za autore, urednike, ilustratore i dizajnere.
Kako nemam formalno obrazovanje po tom pitanju morala sam sama da istražujem šta je u dizajnu udžbenika važno. Kod nas skoro uopšte ne postoji literatura o tome. Dijana Plut je pre par godina, u okviru svoje knjige „Udžbenik kao kulturno-potporni sistem” (izdanje Zavoda za udžbenike i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta), posvetila jedan mali deo izgledu udžbenika. A Preben Spat, direktor Evropskog udruženja izdavača udžbenika, mi je u martu 2009. na godišnjoj konferenciji EEPG-a, posvećenoj izgledu udžbenika (pod nazivom Bounds of Visual Identity Recognition), preporučio par knjiga na engleskom jeziku. Tada, u Zagrebu, sam i sama govorila o izgledu udžbenika Kreativnog centra i o tome kako ja razmišljam o svemu, ali je to sve bilo neko moje lično mišljenje, bazirano na iskustvu rada na knjigama uopšte, i posmatrajući veliki broj udžbenika već urađenih u Kreativnom centru. Ono što sam ja smatrala važnim jeste dobra sistematizacija gradiva, jasno izdvojene celine, jasno naglašeni važni elementi i na kraju zanimljiva oprema, tj. da knjiga deci ne bude dosadna i zamorna nego intrigantna i zanimljiva i u vizuelnom smislu. Naravno obradila sam i deo posvećen tipografskim pismima.
Evo i kratke prezentacije sa konferencije:
Bounds of Visual Identity Recognition
Prvi udžbenik koji sam radila mislim da je bila knjiga za Srpski jezik za sedmi razred, u stvari gramatika. Čitala sam je i radila na njoj, uporedo, pa sam je oblikovala onako kako bih i sama iz nje učila. Isticala sam važne delove i izdvajala i odvajala nekakve logične celine. Dala sam tada Tanji Valjarević template, a u samom rukopisu raznim bojama obeležila ta izdvajanja. Tanja je tu imala baš, baš mnogo posla oko preloma. Ali smo na kraju svi bili zadovoljni knjigom. Evo kako ona izgleda:
A ovako izgleda Radna sveska za srpski jezik za sedmi razred:
Nadam se da su deca bolja u maternjem jeziku od kada uče iz ovih knjiga :)
Posle smo Tanja i ja poslovale još i oko nekih drugih Gramatika, ali verujem da ću o njima posebno pisati, jednog dana. Evo samo linkova na njih, odakle možete da ih prelistate:
Gramatika srpskog književnog jezika, Živojina Stanojčića
Gramatika srpskog jezika za osnovnu školu, Duške Klikovac
E pa nekoliko godina kasnije dobila sam da uradim knjigu iz Fizike za sedmi razred. Sela sam sa urednicom Natalijom Panić kada mi je ona objasnila samu materiju i šta je tu sve važno, kako je organizovana knjiga i koji su njeni elementi. Onda smo prošli kroz hijerarhiju tih elemenata i ja sam sačinila prvi predlog dizajna, pa potom drugi, da bi došli do ovog nekog finalnog.
I u ovoj knjizi, kao i u knjizi za Srpski jezik, dominantno je to formiranje hijerahije na osnovu boja. U knjizi za Fiziku ta hijerarhija je još primetnija. Formirane su tematske celine, odvojene bojama, te svako poglavlje ima svoju specifičnu indikaciju. Sa strane možete jasno videti u kojoj se tematskoj celini nalazite, koja sledi i koja prethodi.
Ovako izgleda Zbirka zadataka iz Fizike za sedmi razred:
Zato mislim da je dizajn, tj. grafičko oblikovanje udžbenika jedan od veoma odgovornih zadataka u našoj profesiji. Potrebno je stalno obrazovanje koje se može sticati samo putem aktuelne literature iz te oblasti, ali i osluškivanjem potreba dece, koje se menjaju kako se menja njihovo savremeno okruženje.
Tako je odgovornost velika i kada pravite bilo koju knjigu za decu, jer su to prvi njihovi susreti sa pisanom komunikacijom. Prvi takav način sagledavanja sveta, a rad na udžbenicima je još jedna nadograđena odgovornost. Nastojim da je što bolje osetim a posao što bolje obavim na radost i znanje dece.
3. 12. 2011.
Zlatno pero, 2011
Konačno je juče do mene došao katalog 46. Zlatnog pera Beograda, te naterah sebe da napišem nešto i o ovom projektu. Izložba je otvorena 3. novembra, a traje do 23. decembra. Glavna izložba je smeštena u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, a ostale su rasute po gradu i raznim, malim i velikim, galerijama.
Sve je počelo još zimus, na prvom sastanku članova odbora Zlatnog pera, kada smo se dogovarali o planu rada i načinima pripreme izložbe. Tada smo izabrali i novog predsednika, Jakšu Vlahovića. Kao predstavnik Kreativnog centra predložila sam da umesto dotadašnje novčane donacije (a s obzirom na krizu koja svuda vlada) mi uradimo dizajn kataloga i plakata, a da Dušan Pavlić uradi noseću ilustraciju. Tako bi ULUPUDS, osivač ove manifestacije, uštedeo novac, a uštedeo bi i Kreativni, jer bi mi obećani dogovor realizovali u toku radnog vremena. Svi su se složili sa idejom, pa smo posao počeli gotovo odmah.
Spremao se Sajam knjiga u Bolonji, gde se okuplja jako veliki broj ilustratora. Tu štandove imaju i mnoga udruženja ilustratora, pa smo mislili da bi bilo dobro da formulare za konkurs ponesu oni koji iz Kreativnog tamo budu išli. Tako je identitet manifestacije nastao još u januaru i to na običnom prijavnom listu. Ono što je nedostajalo da bi se sve to uradilo kako treba bio je novi logo ovog događaja, u vektorskom formatu, nastao prošle godine. Navikla sam se već da logotipi u vektorskom formatu predstavljaju problem (obično vam svi kažu da naravno da imaju logo i pošalju vam onaj koji skinu sa svog sajta, a vi odmah pređete na automatizovanu akciju copy/paste nekog prethodnog klijent-maila, sa detaljnim objašnjenjem). Ipak to nisam očekivala u ovom slučaju jer su ipak u ceo proces uključeni ljudi iz struke (logotip sam konačno dobila krajem oktobra, kada je sve već bilo gotovo).
Formulari i pravilnik su na brzinu odštampani i odneti (naravno sa slovnom greškom koju smo kasnije ispravili).
Potom smo imali jednu veliku pauzu, formulari i pravilnici su poslati širom planete. Radovi su pristizali sa raznih strana, a onda je došlo vreme da se Odbor ponovo okupi, kako bi napravili izbor pristiglih radova. Bio je to septembar mesec. Okupljali smo se nekoliko puta jer je bilo zaista mnogo radova. Rok za predaju materijala za katalog bio je 1. oktobar.
Kao i u svakom poslu, to nije bio baš taj datum, te smo sa radom počeli kasnije. Pored kataloga našla se tu čitava lista proizvoda na kojoj su bili katalog za prateću izložbu, legende za izložbe, plakati za glavnu i prateće izložbe, bilbord, pozivnice elektronske i obične, razne nagrade, povelje, plakete, zahvalnice,… tušta i tma svega, a vremena malo. Moram priznati da sam se uplašila jer smo za sve imali samo 15 dana (dizajn, prelom, priprema, lektura, korektura, postavka). Bližio se Beogradski sajam knjiga (a u Kreativnom uvek ima mnogo posla pre, tokom i posle sajma). Kako već nekoliko meseci ne boravim tamo, radila sam od kuće, a u Kreativnom centru mi je glavni saradnik bila Tatjana Valjarević, a u ULUPUDS-u Dijana Milašinović Marić, kustos izložbe. Tanja je radila prelom. No, radila je i na sajmu, pa je u nekom trenutku zamenio Marko Huber (ne znam da li je potrebno objašnjavati koliko je teško glavnog saradnika u sred posla zameniti nekim drugim – taj drugi mora da se upozna sa materijalom, pravilima, i ritmom rada).
Dogovor između Tanje i mene je bio da ona radi tokom dana, kad joj se to uklopi u radne obaveze, a meni u DropBoxu, našem najvećem prijatelju tih dana, ostavi fajl, na kojem ja prepravljam ono što mislim da nije dobro, nameštam oblike na stranama, jedan po jedan, korigujem kompozicju (kao i uvek kod mene je sve ručni rad i ništa nije u templejtima pa je onome ko radi prelom teško da automatizuje posao – zato najčešće volim sama sve da radim).
Dušan je imao potpunu slobodu da crta šta hoće i koliko hoće i napravio je predivnu ilustraciju, sa puno detalja u njegovom stilu.
Prvi je bio gotov katalog, jer za njegovu štampu je bilo potrebno najviše vremena. Samo sam strahovala da u njemu nema gomila grešaka, jer su se fajlovi šetali online između Tanje, Marka, mene, Dijane, lektorke i nazad do svakoga. Za sada se još uvek niko nije bunio.
Korica kataloga kao doradu ima mat plastifikaciju, a sva Dulova bićolina su prekrivena UV lakom, da svetlucaju.
Kad već pričamo o korici kataloga, moram da pomenem jednu zanimljivost: čak i u toku žiriranja najveći broj čalnova je koricu nazivao naslovnom stranom. Mnogi prave grešku u tom nazivanju, pa eto čak i ljudi iz profesije. Dakle naslovna strana se nalazi unutar knjige ili kataloga i nosi na sebi naslov i druge generalije, a ovo što je na ilustraciji iznad je korica. Knjiga ima prvu, drugu, treću i četvrtu koricu (obeležava se K1, K2, K3, K4). Naslovna strana je sastavni deo knjižnog tabaka.
Radili smo punom parom kako bi uhvatili vreme za rep i taman kada sam bila na ivici snage, energije i razuma došao je i kraj. Nisam verovala, ali sve smo stigli na vreme.
Dušan, koji je bio na otvaranju izložbe, kaže da smo dobili mnogo pohvala, ali meni je i dalje krivo što smo ovako veliki projekat uradili na brzinu.
Kao što je poznato dizajn nije samo pravljenje lepih stvari, on sa sobom nosi niz važnih i odgovornih stavki. Dizajn mora da bude funkcionalan, da adekvatno prenese poruku, da bude promišljen i još mnogo toga. Ako se neki posao radi na brzinu, osim velikog broja grešaka koje svako u timu može da napravi, može doći i do spuštanja kvaliteta proizvoda. Planiranje i dobra organizacija su polazne tačke, a potom razgovor, razmišljanje, proces rada, i sama realizacija. Za svaki deo potrebno je odvojiti dovoljno vremena ako želimo da ono što radimo bude uspešno i kvalitetno.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Izložbu ilustracije Zlatno pero Beograda osnovali su
Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti
i dizajnera Srbije ULUPUDS i Radnički univerzitet
Đuro Salaj u Beogradu 1959. godine.
Kustos izložbe
Dr Dijana Milašinović Marić
SAVET IZLOŽBE
Predsednik
Jakša Vlahović, ilustrator, karikaturista
Članovi
Olivera Vukotić, istoričar umetnosti
Gordana Biba Marković, istoričar umetnosti
Miroslav Bata Blagojević-Cincaro, ilustrator
Boban Savić Geto, ilustrator
Olivera Batajić Sretenović, grafički dizajner
Slobodan Jovanović, istoričar umetnosti
Slobodan Manojlović, diplomirani slikar-grafičar
Gordana Leskovac, diplomirani slikar-grafičar
Zdravko Mićanović, ilustrator
Mirjana Živković, ilustrator
MEĐUNARODNI ŽIRI ZA NAGRADE
Ljiljana Ćinkul // Srbija, istoričar umetnosti
Mirjana Živković // Srbija, ilustrator
Ejnar Turkovski // Nemačka, ilustrator
Dragoljub Varajić // Srbija, keramičar, ilustrator
Natan Jurančić // Slovenija, ilustrator
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Sve je počelo još zimus, na prvom sastanku članova odbora Zlatnog pera, kada smo se dogovarali o planu rada i načinima pripreme izložbe. Tada smo izabrali i novog predsednika, Jakšu Vlahovića. Kao predstavnik Kreativnog centra predložila sam da umesto dotadašnje novčane donacije (a s obzirom na krizu koja svuda vlada) mi uradimo dizajn kataloga i plakata, a da Dušan Pavlić uradi noseću ilustraciju. Tako bi ULUPUDS, osivač ove manifestacije, uštedeo novac, a uštedeo bi i Kreativni, jer bi mi obećani dogovor realizovali u toku radnog vremena. Svi su se složili sa idejom, pa smo posao počeli gotovo odmah.
Spremao se Sajam knjiga u Bolonji, gde se okuplja jako veliki broj ilustratora. Tu štandove imaju i mnoga udruženja ilustratora, pa smo mislili da bi bilo dobro da formulare za konkurs ponesu oni koji iz Kreativnog tamo budu išli. Tako je identitet manifestacije nastao još u januaru i to na običnom prijavnom listu. Ono što je nedostajalo da bi se sve to uradilo kako treba bio je novi logo ovog događaja, u vektorskom formatu, nastao prošle godine. Navikla sam se već da logotipi u vektorskom formatu predstavljaju problem (obično vam svi kažu da naravno da imaju logo i pošalju vam onaj koji skinu sa svog sajta, a vi odmah pređete na automatizovanu akciju copy/paste nekog prethodnog klijent-maila, sa detaljnim objašnjenjem). Ipak to nisam očekivala u ovom slučaju jer su ipak u ceo proces uključeni ljudi iz struke (logotip sam konačno dobila krajem oktobra, kada je sve već bilo gotovo).
Formulari i pravilnik su na brzinu odštampani i odneti (naravno sa slovnom greškom koju smo kasnije ispravili).
 |
| Prva strana Pravilnika |
 |
| Formular za prijavu radova |
Kao i u svakom poslu, to nije bio baš taj datum, te smo sa radom počeli kasnije. Pored kataloga našla se tu čitava lista proizvoda na kojoj su bili katalog za prateću izložbu, legende za izložbe, plakati za glavnu i prateće izložbe, bilbord, pozivnice elektronske i obične, razne nagrade, povelje, plakete, zahvalnice,… tušta i tma svega, a vremena malo. Moram priznati da sam se uplašila jer smo za sve imali samo 15 dana (dizajn, prelom, priprema, lektura, korektura, postavka). Bližio se Beogradski sajam knjiga (a u Kreativnom uvek ima mnogo posla pre, tokom i posle sajma). Kako već nekoliko meseci ne boravim tamo, radila sam od kuće, a u Kreativnom centru mi je glavni saradnik bila Tatjana Valjarević, a u ULUPUDS-u Dijana Milašinović Marić, kustos izložbe. Tanja je radila prelom. No, radila je i na sajmu, pa je u nekom trenutku zamenio Marko Huber (ne znam da li je potrebno objašnjavati koliko je teško glavnog saradnika u sred posla zameniti nekim drugim – taj drugi mora da se upozna sa materijalom, pravilima, i ritmom rada).
Dogovor između Tanje i mene je bio da ona radi tokom dana, kad joj se to uklopi u radne obaveze, a meni u DropBoxu, našem najvećem prijatelju tih dana, ostavi fajl, na kojem ja prepravljam ono što mislim da nije dobro, nameštam oblike na stranama, jedan po jedan, korigujem kompozicju (kao i uvek kod mene je sve ručni rad i ništa nije u templejtima pa je onome ko radi prelom teško da automatizuje posao – zato najčešće volim sama sve da radim).
Dušan je imao potpunu slobodu da crta šta hoće i koliko hoće i napravio je predivnu ilustraciju, sa puno detalja u njegovom stilu.
 |
| Ilustracija Dušana Pavlića |
Korica kataloga kao doradu ima mat plastifikaciju, a sva Dulova bićolina su prekrivena UV lakom, da svetlucaju.
 |
| Prva korica kataloga |
 |
| Fotografija korice kataloga |
 |
| Lakirana bićolina |
 |
| Može da se vidi i kako je lak malo promašio crtež |
 |
| Detalji sa korice |
 |
| Naspramne strane u katalogu, domaći autori |
 |
| Naspramne strane u katalogu, prateća izložba |
 |
| Naspramne strane u katalogu, domaći autori |
 |
| Naspramne strane u katalogu, strani autori |
 |
| Prva strana separata za izložbu Turkovskog |
 | |
| Gran pri Zlatnog pera |
 |
| Primer legende za izložene radove |
 |
| Jedan od plakata za prateće izložbe |
Dušan, koji je bio na otvaranju izložbe, kaže da smo dobili mnogo pohvala, ali meni je i dalje krivo što smo ovako veliki projekat uradili na brzinu.
 |
| Glavni plakat izložbe |
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Izložbu ilustracije Zlatno pero Beograda osnovali su
Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti
i dizajnera Srbije ULUPUDS i Radnički univerzitet
Đuro Salaj u Beogradu 1959. godine.
Kustos izložbe
Dr Dijana Milašinović Marić
SAVET IZLOŽBE
Predsednik
Jakša Vlahović, ilustrator, karikaturista
Članovi
Olivera Vukotić, istoričar umetnosti
Gordana Biba Marković, istoričar umetnosti
Miroslav Bata Blagojević-Cincaro, ilustrator
Boban Savić Geto, ilustrator
Olivera Batajić Sretenović, grafički dizajner
Slobodan Jovanović, istoričar umetnosti
Slobodan Manojlović, diplomirani slikar-grafičar
Gordana Leskovac, diplomirani slikar-grafičar
Zdravko Mićanović, ilustrator
Mirjana Živković, ilustrator
MEĐUNARODNI ŽIRI ZA NAGRADE
Ljiljana Ćinkul // Srbija, istoričar umetnosti
Mirjana Živković // Srbija, ilustrator
Ejnar Turkovski // Nemačka, ilustrator
Dragoljub Varajić // Srbija, keramičar, ilustrator
Natan Jurančić // Slovenija, ilustrator
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
17. 4. 2011.
Zasvetli do zvezda
Prošlog petka, 15. aprila, počeo je 9. dečji pozorišni festival Pozorište Zvezdarište. Sa radom na ovom projektu započele smo još polovinom januara. Imale smo sastanak sa Vesnom Petrović, direktorkom festivala, koja nam je rekla da je tema ovogodišnjeg festivala SVETLOST. Trebalo je da damo neki prikaz svetlosti, a ujedno i predlog slogana.
Maja Veselinović i ja počele smo da se dopisujemo, glasno razmišljajući. Setila sam se da sam prošlog leta, posle mnogo, mnogo, mnogo godina videla svice i da sam zbog toga bila veoma ushićena, pa pomislih da svici nisu loša ideja. Ujedno, tako maleni podsećaju na decu. Brzo sam ideju izložila Maji, a ona mi sa radošću odgovorila da mi upravo piše mail sa istim predlogom!!! Kad smo sve iznele pred tim festivala i on je zasijalo od sreće. (Inače i sam tim podseća na svice, svetlucaju u mailovima, svetlucaju u razgovorima, svetlucaju komentarima na ono što uradimo.) Maja je počela da pravi prve skice novih svetlećih drugara. I evo kako je to izgledalo:
Od nekoliko naših predloga među kojima nam je omiljeni bio OSLOBODI SVETLOST / svoju, tuđu, skrivenu / (otud devojčica koja iz tegle oslobađa svice), kombinacijama i mutacijama tim Zvezdarišta je došao do ZASVETLI DO ZVEZDA (i već smo zamislili gomilu dečurlije sa led diodama koje se pale i gase). Pozorište Zvezdarište svake godine želi u svom sloganu da ima i reč zvezde pa otud i ovakav slogan, koji nam nije odmah legao, ali sa kojim smo se na kraju srodile.
Paralelno smo oblačili tramvaje i autobuse. Autobuse iznutra, a tramvaje i spolja i iznutra. Nažalost nisam videla kako izgledaju jer nemam dodirnih tačaka sa tramvajima u svojim kretanjima, ali vredna Maja ih je jurila po kraju pa imamo foto dokumentaciju (inače je sva foto dokumentacija Majina).
I onda je nastupio nalet proizvoda koje je trebalo uraditi. Kako je Opština Zvezdara pokrovitelj festivala tako imaju mnogo sponzora kako medijskih, tako i za štampu materijala pa se svaki slobodan prostora za oglašavanje morao iskoristiti. To znači drugačije dimenzije i drugačiji raspored elemenata. Pa se deo štampanog materijala štampa na jednom mestu, pa drugi na drugom, pa majice na trećem, a torbe na četvrtom. Imala sam listu sa žutim i zelenim svetlom i čekala da papir totalno pozeleni. Maja je vredno povećavala pozadine, menjala im oblike, jurila raštimovane piksele na svicima. Andrejko nam je uvećavao, sve što je bilo potrebno, do nenormalnih dimenzija… Svici više nisu bili samo na monitoru, počeli su da nam se vrte oko glave, a kako se kraj bližio mislim da smo i mi sve jače svetlele.
Za sam kraj je ostao katalog. Tu je svoj doprinos dala Tanja. Vešto je prelazila kroz predstave, tražila logotipe sponzora na nemogućim mestima i na kraju sve pripremila za štampu. I sve nas nasmejala komentarom štamparu koji je zvao da proveri da li je plastifikacija za koricu kataloga zaista sjajna, odgovorivši neka zasija do zvezda.
Nadam se da su ivice kataloga zaobljene. Moja želja je bila da sve bude zaobljeno, ali je to skuplje, a festival se finansira ni iz čega. No videćemo.
Do kraja ove nedelje deca će uživati u predstavama, u slikanju sa likovima svitaca ispred pozorišta, a nadamo se da će nastaviti zauvek da svetle do zvezda.
Maja Veselinović i ja počele smo da se dopisujemo, glasno razmišljajući. Setila sam se da sam prošlog leta, posle mnogo, mnogo, mnogo godina videla svice i da sam zbog toga bila veoma ushićena, pa pomislih da svici nisu loša ideja. Ujedno, tako maleni podsećaju na decu. Brzo sam ideju izložila Maji, a ona mi sa radošću odgovorila da mi upravo piše mail sa istim predlogom!!! Kad smo sve iznele pred tim festivala i on je zasijalo od sreće. (Inače i sam tim podseća na svice, svetlucaju u mailovima, svetlucaju u razgovorima, svetlucaju komentarima na ono što uradimo.) Maja je počela da pravi prve skice novih svetlećih drugara. I evo kako je to izgledalo:
 |
| Dečak svitac, koji je kasnije poleteo |
 |
| Evo ga kako leti |
 |
| Skice za dečaka i devojčicu svica |
 |
| Devojčica koja će kasnije oslobađati svice iz tegle :) |
 |
| I dečak koji oslobađa svice, kasnije je teglu dao devojčici i nestao :) |
 |
| Slogan na srpskom jeziku |
 |
| Slogan na engleskom jeziku |
Prvo smo pravile bilborde, jer njih je trebalo postaviti najranije. Iscrtala sam slova za slogan, zasula ih malim i velikim zvezdama, a osnovni font je ITC Aram Jane Oršolić.
Za svaku dimenziju bilborda imali smo drugačiju boju pozadine i drugačije elemente. Želele smo da se grad zašareni i da svaka informacija o događaju bude uvek doživljena kao nova (mislile smo da tako više skrećemo pažnju na događaj nego ako je to uvek jedno te isto rešenje, pa posle dva pogleda više niko ne obraća pažnju na informaciju). |
| City light (boje danju deluju čudno, verujem da su dobre kad noću svetle) |
 |
| Izdužena verzija bilborda |
 |
| Oblačenje tramvaja. Foto: Masel |
 |
| Maja u akciji prikupljanja foto dokumentacije :) |
 |
| Roll up u Vuku |
Nadam se da su ivice kataloga zaobljene. Moja želja je bila da sve bude zaobljeno, ali je to skuplje, a festival se finansira ni iz čega. No videćemo.
[ fotografije ostalog materijala / torbi, majica, kataloga, programa / biće dodate kad do njih dođemo :) ]
A kako o svemu razmišlja Maja, ili Iz ugla ilustratorke, pogledajte ovde.
Do kraja ove nedelje deca će uživati u predstavama, u slikanju sa likovima svitaca ispred pozorišta, a nadamo se da će nastaviti zauvek da svetle do zvezda.
21. 12. 2010.
Zima
Danas počinje zima. Meni to nije najteži dan u godini, iako sam zimogrožljiva. Toga dana, ili ovih dana, je kratkodnevica, što znači da od mraka idemo ka svetlosti i dužem danu. To me jako raduje. I ovaj dan nije danas specijalan samo po tome već i zato što je bilo pomračenje meseca, što se po prvi put u 372 godine poklopilo mnogo toga. Eto. I zbog toga – Kalendar. Može se reći da se ovaj post nadovezuje na onaj prethodni Ala je lep ovaj svet jer je tema ista – Zmaj.
Predložila sam da se ovogodišnji kalendar Kreativnog centra ceo posveti novoj knjizi Ala je lep ovaj svet. Ne razumem se u advertajzing, ali mi se uvek sviđalo da, kada se neka firma reklamira, to bude čisto i jednostavno, bez prikazivanja, u jednom trenutku, svega što se u njoj radi i proizvodi. Kako je kalendar jedan od najlepših i možda najkreativnijih načina da se jedna firma predstavi potrebno je pametno iskoristiti taj besplatni reklamni prostor. Po meni, izabere se knjiga (u ovom slučaju) koja je najvažnija ili za koju želimo da se najviše publike zainteresuje i onda poguramo. (Moj predlog da ceo štand ili bar jedan njegov deo na beogradskom sajmu knjiga bude u znaku jedne knjige, nije bio usvojen, a ja mislim da bi to bilo baš to. Ovako od svega po malo, ništa nije ostalo zapamćeno. Mislim ja. Možda i grešim.)
Osim što kalendar treba da bude atraktivan, kako bi ga neko postavio na zid, važno je i da kalendarijum bude funkcionalan, da se datumi, dani i nedelje lako čitaju, i da na jednoj strani bude sve što treba da bude. U Kreativnom centru smo prošlih godina pokušavali razne varijante, a mislim da sada imamo najbolju verziju. Kod nas je kalendar najpotrebniji komercijalistima i računovođama, pa sam otišla u njihove kancelarije i pitala ih kakav bi kalendar oni želeli da imaju, šta im nije odgovaralo na prethodnim, i na osnovu toga napravila dizajn kalendarijuma.
Nakon toga trebalo je izabrati ilustracije iz knjige koje bi odgovarale određenim mesecima. To u ovom slučaju nije bilo teško s obzirom da smo i knjigu imali podeljenu po godišnjim dobima. Ono što je bilo nezgodno je prilagoditi format ilustracije formatu strane kalendara. Za to se pobrinuo Andrej Vojković. Ja nikada ne bih smela da radim ilustracijama ono što on radi, ali on to ume. Hehe. On je i napravio kolaž za koricu kalendara.
Za kalendarijum sam koristila font Aram, Jane Oršolić, čitak i elegantan, a ujedno razigran, odličan za ovu prigodu. Stranu sam dodatno ukrasila elementima sa ilustracija, tako da deluje još toplije i veselije. Na jednoj strani nalazi se kalendar za aktuelni mesec i dva manja, za prethodni i naredni. Tako pravi poslovni ljudi imaju sve što im treba na jednom mestu.
Dakle i ovde, kao i u knjizi, ilustratori su Maja Veselinović, Boris Kuzmanović, Milica Stevanović i Dušan Pavlić. Trenutno je u Galeriji Art centar izložba radova Maje Veselinović. Juče je otvorena i traje do 8. januara 2011. godine. To nikako ne sme da se propusti.
Evo još nekoliko strana kalendara, a naš Andrejko se pobrinuo da svako ko želi može da ukrasi svoj desktop računara ilustracijama menjajući ih svakog meseca. Wallpaper kalendar možete preuzeti sa Facebook stranice Kreativnog centra. Svakog meseca novi.
Ovako izgleda otvorena strana kalendara za januar mesec. Velika ilustracija je Majina, a i ove sitne.
Stranica kalendara za mesec mart. Ponovo Majina ilustracija.
Mesec jun i deo Borisove ilustracije, a ove sitne dole su Majine.
Mesec septembar, Borisova ilustracija. Sitne su opet Majine.
Kalendar je besplatan. Dobijaju ga prijatelji kuće Kreativni centar. Dobija se i uz grupu kupljenih knjiga. Sve to ima na sajtu.
Predložila sam da se ovogodišnji kalendar Kreativnog centra ceo posveti novoj knjizi Ala je lep ovaj svet. Ne razumem se u advertajzing, ali mi se uvek sviđalo da, kada se neka firma reklamira, to bude čisto i jednostavno, bez prikazivanja, u jednom trenutku, svega što se u njoj radi i proizvodi. Kako je kalendar jedan od najlepših i možda najkreativnijih načina da se jedna firma predstavi potrebno je pametno iskoristiti taj besplatni reklamni prostor. Po meni, izabere se knjiga (u ovom slučaju) koja je najvažnija ili za koju želimo da se najviše publike zainteresuje i onda poguramo. (Moj predlog da ceo štand ili bar jedan njegov deo na beogradskom sajmu knjiga bude u znaku jedne knjige, nije bio usvojen, a ja mislim da bi to bilo baš to. Ovako od svega po malo, ništa nije ostalo zapamćeno. Mislim ja. Možda i grešim.)
Osim što kalendar treba da bude atraktivan, kako bi ga neko postavio na zid, važno je i da kalendarijum bude funkcionalan, da se datumi, dani i nedelje lako čitaju, i da na jednoj strani bude sve što treba da bude. U Kreativnom centru smo prošlih godina pokušavali razne varijante, a mislim da sada imamo najbolju verziju. Kod nas je kalendar najpotrebniji komercijalistima i računovođama, pa sam otišla u njihove kancelarije i pitala ih kakav bi kalendar oni želeli da imaju, šta im nije odgovaralo na prethodnim, i na osnovu toga napravila dizajn kalendarijuma.
Nakon toga trebalo je izabrati ilustracije iz knjige koje bi odgovarale određenim mesecima. To u ovom slučaju nije bilo teško s obzirom da smo i knjigu imali podeljenu po godišnjim dobima. Ono što je bilo nezgodno je prilagoditi format ilustracije formatu strane kalendara. Za to se pobrinuo Andrej Vojković. Ja nikada ne bih smela da radim ilustracijama ono što on radi, ali on to ume. Hehe. On je i napravio kolaž za koricu kalendara.
Dakle i ovde, kao i u knjizi, ilustratori su Maja Veselinović, Boris Kuzmanović, Milica Stevanović i Dušan Pavlić. Trenutno je u Galeriji Art centar izložba radova Maje Veselinović. Juče je otvorena i traje do 8. januara 2011. godine. To nikako ne sme da se propusti.
Evo još nekoliko strana kalendara, a naš Andrejko se pobrinuo da svako ko želi može da ukrasi svoj desktop računara ilustracijama menjajući ih svakog meseca. Wallpaper kalendar možete preuzeti sa Facebook stranice Kreativnog centra. Svakog meseca novi.
Kalendar je besplatan. Dobijaju ga prijatelji kuće Kreativni centar. Dobija se i uz grupu kupljenih knjiga. Sve to ima na sajtu.
26. 1. 2010.
ID kartice
U Kreativnom centru se od 1. februara uvode ID kartice koje će služiti kontroli dolaska i odlaska iz firme. Kako takav način kontrole nikome nije prijatan mislila sam da bi kartice, po dizajnu makar, mogle da budu vesele. Svako je dobio svoj set boja, uglavnom preuzetih iz kolorita vizit karti napravljenih 2008. Na njima je font Sanader, autora Predraga Sanadera.
Tako smo dobili 50 različitih kartica, a ovde su predstavljene samo neke.
Konačno su stigle odštampane u petak, 5. februara. Razočarana sam kvalitetom štampe. Boje ne izgledaju onako kako su zadate, niti onako kako su u ofsetu ispale na vizit kartama. Slova su krzava, negde jedva čitljiva, a na kvadratićima se pojavljuju čudne fleke.
Da crni aparat za otkucavanje ne bi izgledao sumorno Dušan Pavlić je zamoljen da ga ukrasi jednim crtežom – Foto KC. Nedostaje i jedna devojčica.
Tako smo dobili 50 različitih kartica, a ovde su predstavljene samo neke.
Konačno su stigle odštampane u petak, 5. februara. Razočarana sam kvalitetom štampe. Boje ne izgledaju onako kako su zadate, niti onako kako su u ofsetu ispale na vizit kartama. Slova su krzava, negde jedva čitljiva, a na kvadratićima se pojavljuju čudne fleke.
Da crni aparat za otkucavanje ne bi izgledao sumorno Dušan Pavlić je zamoljen da ga ukrasi jednim crtežom – Foto KC. Nedostaje i jedna devojčica.
24. 1. 2010.
Katalog za izložbu „Platitera”
U Beogradu, u Manakovoj kući, 28. januara u 18h otvoriće se izložba Biljane Jovanović. Izložba se zove „Platitera”. Biljana me je zamolila da za tu priliku napravim jednostavan katalog i pozivnicu.
Motivi korišteni kao dekoracija u tekstu i podlozi su delovi koje sam izdvojila iz njenih slika. Od njih sam napravila patern (korišten u podlozi) ili ih koristila tako izdvojene (umesto novog pasusa u tekstu).
Biljana je slike radila tehnikom enkaustike koja se kod nas retko koristi, a o kojoj će pred samo otvaranje držati predavanje.
Pozivnica, prednja strana kataloga i jedna unutrašnja strana
Motivi korišteni kao dekoracija u tekstu i podlozi su delovi koje sam izdvojila iz njenih slika. Od njih sam napravila patern (korišten u podlozi) ili ih koristila tako izdvojene (umesto novog pasusa u tekstu).
Biljana je slike radila tehnikom enkaustike koja se kod nas retko koristi, a o kojoj će pred samo otvaranje držati predavanje.
Pozivnica, prednja strana kataloga i jedna unutrašnja strana1. 1. 2010.
Početak, sa izložbom i godišnjicom
U Centru za kulturnu dekontaminaciju otvorena je izložba povodom 15 godina postojanja pod imenom Delovodnih 15. Čovek bi rekao da se 1. januara u podne na jednom mestu ne može videti toliko ljudi, ali ovde ih je bilo – mnogo. Izložba je dokument događaja koji su se desili za vreme postojanja ovog centra. Delove nekih zapisa i dokumenta čitali su Sanja Mitrović, glumica i Zoran Jovanović, glumac. Dizajn i koncept izložbe uradila je Metaklinika, a gosti dizajneri (kao nekadašnji saradnici CZKD-a) bili su LedArt, grupa Škart, Borut Vild, Olivera Batajić, Andrej Dolinka, Siniša Ilić, Maša Mihajlović, Metaklinika i Katarina Šoškić. Izložba je otvorena do 15. februara.
Skica prostora / MetaklinikaBeli prostori na zidu ostavljeni su nama da ih ispunimo elementima koje smo koristili u dizajnu. Pravila sam tipografske kompozicije, kombinujući reči sa flajera i plakata.
Foto: Srđan Veljović
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Постови
