Kućni duhovi

Tokom Beogradskog sajma knjiga (25 – 31. 10. 2010.) pojavila se još jedna knjiga u izdanju Kreativnog centra, a to su „Kućni duhovi” Dubravke Ugrešić. Ilustracije za knjigu radio je Dušan Petričić. Po tome kako je knjiga napisana, pa i kako je ilustrovana, namenjena je širokom krugu čitalaca. Ilustracije su po stilu ozbiljne, ali i dalje nose onu poznatu notu Petričićevog humora. A tekst, tekst je… u duhu Dubravke Ugrešić – duhovit i pronicljiv. Sve se uklopilo.

Imala sam nimalo lak zadatak da povežem tekst i ilustracije u jednu celinu, ali ne zbog toga što je to inače težak zadatak, već zato što je bilo potrebno da oba pomenuta (veoma zahtevna) autora time budu zadovoljna. I gle čuda, sve je prošlo u najboljem mogućem redu.

Nadam se da ćete uživati dok budete čitali, gledali i prepoznavali svoje primerke kućnih ljubimaca!

Evo korice knjige i nekoliko tipografskih zavrzlama:

Impresum
Urednik izdanja: Anđelka Ružić
Ilustracije: Dušan Petričić
Prevod i lektura: Violeta Babić
Dizajn: Olivera Batajić Sretenović
Priprema za štampu: Tatjana Valjarević
Font Sanader Sans: Predrag Sanader
Izdavač: Kreativni centar, Beograd
Štampa: Publikum
ISBN 978-86-7781-800-5

Uskoro: još novih knjiga, kako bi se nadoknadili svi ovi meseci blogovske tišine.

Svetski dan knjige

Volela bih da sam za ovaj dan spremila nešto prikladnije, nešto svoje. Iako svaki dan provodim u radu na knjigama danas nisam proizvela ništa što bi bilo vredno ovog praznika. Zato samo jedan citat. Knjiga Marsela Prusta „O čitanju” počinje ovako:

Najpotpunije proživljeni dani našeg detinjstva možda su baš oni za koje smo mislili da su prošli a da ih nismo proživeli, dani provedeni uz nekakvo omiljeno štivo. Sve ono sto ih je, čini se, u očima drugih ispunjavalo, a što smo mi uklanjali kao da je tek prostačka prepreka našem božanskom užitku: igra na koju nas je prijatelj došao pozvati baš pri najzanimljivijem mestu u knjizi, neka dosadna pčela ili zrak sunca zbog kojih smo bili primorani podignuti pogled sa stranice ili potražiti neko drugo mesto, užina što smo je morali sa sobom poneti, a koju smo, i ne taknuvši je, ostavili pored sebe na klupi dok je sunce nad našom glavom polagano gubilo svoju snagu na modrom nebu, večera zbog koje se trebalo vratiti u kuću i za vreme koje ni na šta drugo nismo mislili osim na to kako ćeemo se, čim bude gotova, popeti do sobe i završiti prekinuto poglavlje, sve ono što smo zahvaljujući čitanju doživljavali jedino kao smetnju, zapravo se, upravo zbog čitanja, u nas urezalo kao tako slatka uspomena da te davne knjige, prelistamo li ih i sada koji put, danas doživljavamo kao jedine sačuvane kalendare tih prohujalih godina na čijim stranicama čeznutljivo pokušavamo uhvatiti odraz iščezlih obitavališta i jezera.

Bela knjiga – templejt koji je napravio Jovan Trkulja u svrhu prikaza dizajna neke knjige. Nekoliko nas počelo je da koristi ovaj predložak za predstavljanje svojih projekata, jer tako deluje realnije i nama i onima koji su dizajn za knjigu naručili.

I za dizajnera i za pisca knjiga počinje ovako.

16. 04. 2010.

Ili kako bi moj drug Dula rekao „Napokon!”, a onda to ilustrovao ovako:

Na kraju, ipak nije bilo teško. Ono što je teško je magistrirati nakon što je magistratura ukinuta :)

Buket ceća, poklon od kumova Noisera